Пише: Оливер Јанковић
Два српска фудбалска клуба, један из Србије, други из Републике Српске, обезбједила су својим добрим резултатима такмичење у „европском прољећу“, што је права ријеткост у 21. вијеку. (Мислим да се нешто слично десило само једне године послије 2000. године када су Звезда и Партизан прошли групну фазу и презимили у Европи.)
Овај пут не ради се ни о Звезди ни о Партизану, него о бањалучком Борцу и ТСЦ-у из Бачке Тополе. Тиме је овај фудбалски успјех још већи јер у велику игру уводи, до јуче мале клубове.
Бањалучани су ове јесени у групној фази Лиге Kонференција поред 2 пораза имали по двије побједе и два ремија, што их је лансирало у нокаут фазу овог такмичења. Највећи успјех БиХ фудбала на европској сцени од када наступају као представници самосталне БиХ државе! ТСЦ је имао један пораз више, али зато исто тако двије побједе од којих је она прије неку ноћ против јерменске НОА-е (преокрет од 1:3 до 4:3) историјска, за памћење и препричавање.
Партизан поново бољи од „црвено-бијелих“, а бањалучки Борац најуспјешнији српски и БИХ клуб
И док су ова два симпатична клуба са периферије оправдала име које носи крајишки црвено-плави клуб, и борбеношћу превазишла своје објективне моћи, наш највећи клуб се клати на ивици прољећа у најјачем такмичењу Европе, са још увјек каквим-таквим шансама да са двије побједе у преостала два кола Лиге шампиона избори елиминациону фазу.
Лијепо је знати, а давно је тако било, да се Звезда и Партизан упињу како би постигли оно што су у Европи већ остварили српски клубови из предграђа.
Kо памти ‘80. године и европске подвиге нишког Радничког, сплитског Хајдука, мостарског Вележа и сарајевског Жељезничара…, знаће о каквој навијачком сентименту пишем данас на истеку 2024. године.
