Пише: Небојша Поповић
Један од мањинских сувласника Вијести, Жељко Ивановић, прогласио је амерички Media development investment fond (MDIF) за „вјечног партнера“ тог медијског концерна. За оснивача и кључну фигуру MDIF-а иначе слови главом Џорџ Сорош. То је отприлике све што треба знати о Вијестима и сапуници која је у најави гледе куповине тог медија.
Обраћајући се Варгасу Давиду, извршном директору Alpac Capital-а, који ових дана најављује да, између осталог, преузме и неке медије у Црној Гори (алудирајући на Вијести), рекло би се да Ивановић као кључни адут ипак истиче „вјечно“ партнерство са Сорошем.
Сва остала прича о независном, слободном и професионалном новинарству могла би слободно – „мачку о реп“, што би рекли црногорски грађани.
Ивановић Варгаса оптужује за везе са бившим мађарским премјером Орбаном, Вучићем, те ко зна киме све не… Врло могуће да у свему томе има истине, али се у цијелој причи пренебрегава једна важна чињеница – а то је да продаја сорошевских инсталација на Балкану ни у сну не била могућа да позиције те глобалистичке елите нису еродирале на ширем мунданом плану.
Небојша Поповић: УН на ивици банкрота – САД и Кина невољне да је финансирају
Дакле, ствар је много комплекснија и у укупној слици представља само дјелић у мозаику глобалне туче елита. Свијет се неповратно и драстично мијења, а проблем који има Ивановић и профитери слични њему, је тај што оне елите на које је деценијама био накачен више немају негдашњу моћ нити утицај.
Са људске стране Ивановића се донекле чак и може разумјети. Потенцијални губитак контроле једне такве играчке која је годинама давала могућност утицаја на политичке процесе, уз приде лијепу економску корист, осим губитка личне релевантности – свакоме би тешко пао.
Али то уосталом никако не може бити релевантно питање за Црну Гору и њене грађане. Нити би то требало да их интересује, као што их сигурно и не интересује. Јер су у питању позиције особа које су као и ДПС деценијама јахале Црну Гору. Додуше само на мало суптилнији и мање упадљив начин.
