Пише: Милена Ђурђић
Црна Гора завршава ову годину са оптимизмом – барем када је ријеч о европским интеграцијама, иако се на политичкој сцени заоштравају сукоби и тензије између власти и опозиције.
Након што је током љета, после вишегодишњег застоја, одблокиран процес приступања Европској унији (ЕУ) добијањем позитивног Извјештаја о испуњењу привремених мјерила за поглавља 23 и 24 (ИБАР), Црна Гора је почетком недеље затворила додатна три поглавља у преговорима.
Последњи пут је поглавља затворила 2017. године и у нову годину сада улази са укупно шест затворених и – како је у Бриселу поручио црногорски премијер Милојко Спајић – “пуна ентузијазма да до 2026. затвори преостала поглавља и постане 28. чланица ЕУ до 2028″. Преговори са ЕУ отворени су 2012. године.
Међутим, поставља се питање да ли је амбициозни циљ црногорских власти достижан, односно да ли ће и Црна Гора и ЕУ бити за то спремне. Политичка воља за даље ширење ЕУ, барем судећи по изјавама њених највиших званичника, постоји.
Нова висока представница за спољну политику Каја Калас је у сриједу, пред самит лидера ЕУ и Западног Балкана, поручила да Европска комисија (ЕК) жели „стваран напредак у процесу проширења“ током тренутног петогодишњег мандата.
На питање Гласа Америке да ли је циљ Црне Горе да постане чланица до 2028. године реалан, портпарол ЕК одговорио је да комисија „поздравља амбициозан план Црне Горе за напредак на путу приступања ЕУ“ и да је „спремна да земљи помогне у њеној амбицији да се брзо креће“.
Остварење „плана зависиће од способности Црне Горе да настави да напредује у неопходним реформама“, нагласио је портпарол.
Према закључцима о проширењу, које је Савјет ЕУ усвојио у уторак, ако Црна Гора одржи напредак и спроведе неопходне реформе, „Савјет је спреман да благовремено започне припреме за израду нацрта споразума о приступању“.
Упркос позитивним сигналима из ЕУ и напретку Црне Горе, датуми које је земља поставила за завршетак преговора и улазак у ЕУ нису кредибилни, оцјењује за Глас Америке Мајкл Ли, генерални директор за проширење у Европској комисији од 2006. до 2011. године и бивши дугогодишњи званичник ЕК.
Ли, тренутно професор на Школи за напредне међународне студије (САИС) универзитета Џонс Хопкинс, оцјењује да је тренутни напредак Црне Горе у процесу приступања ЕУ комбинација два фактора – стварних заслуга саме земље и геополитичке ситуације, потекле углавном од руског рата у Украјини, „због којег је проширење сада приоритет за Брисел“.
У овој фази интеграције Црне Горе, како истиче Ли, превладава геополитички фактор, што неће бити случај у наредној.
„Како се буде приближавао кредибилан датум за окончање преговора, мораћемо да се суочимо са реалношћу не само онога што је Црна Гора заиста постигла када је ријеч о конкретним резултатима, већ и истинске спремности ЕУ за проширење„, каже бивши званичник ЕУ за проширење.
„Такође, да ли би ЕУ размотрила мини проширење само са Црном Гором, или можда Црном Гором и Албанијом, да би показала да је процес и даље кредибилан и одржив. И да ли би Унија сматрала да су неопходне реформе у ЕУ, нарочито укидање вета на доношења одлука о финансијама и спољној политици, предуслови за проширење који још нису постигнути. Друга фаза је када се заиста приближавате тренутку потписивања уговора о приступању и ратификацији. И тада ће земље чланице, умјесто узимања у обзир ширег геополитичких фактора, помно да размотре процес приступања и да ли њихово јавно мњење и финансије могу да се носе са посљедицама проширења… Ако је моја анализа погрешна и геополитика буде приоритет и некако свих 27 чланица на то пристане, најранији могући датум (за приступање Црне Горе) био би 2030. И чак је то оптимистично“.
Димитар Бечев, високи сарадник непрофитне организације Карнеги Европа (Карнегијева задужбина за међународни мир), сагласан је да је одлука ЕУ да убрза приступање Црне Горе комбинација реформи које је Подгорица спровела и фокусирања Брисела на проширење као одговор на руску инвазију на Украјину.
Међутим, за разлику од Лија, Бечев – који се у Карнегију између осталог бави питањима проширења и Западног Балкана – вјерује да је чланство Црне Горе у ЕУ до 2028. остварљиво, „имајући у виду брзину преговора“.
„Унији је потребна успјешна прича и Црна Гора је најближа томе. Уз то, то што је мала земља имплицира да не би пореметила унутрашњу равнотежу у ЕУ. Аргумент да би проширењу требало да претходи реформисање институција (ЕУ) не мора да важи за Црну Гору, у поређењу са рецимо Украјином“, истакао је Бечев у писаном одговору на питања Гласа Америке.
Мајкл Ли не вјерује да је то што је Црна Гора мала, довољно да се превазиђу разлике међу чланицама када је ријеч о суштинским реформама у Унији – укидању услова да се одлуке доносе једногласно, односно вета у савјету министара ЕУ за спољнополитичка и буџетска питања.
„Не мислим да би то било довољно да се превазиђу разлике о овом питањима између, рецимо, Њемачке која то сматра предусловом за било какво проширење и мањих чланица, међу којима су Шведска и друге, које вето сматрају својом одбраном против указа већих чланица и не желе да га се одрекну. Да ли постоје стварни изгледи да се тај услов остави по страни у име геополитике или да се некако постигне напредак у усвајању тих кључних реформи у наредне 2 до 3 године, да би се Црној Гори омогућило да постане чланица? Ја искрено сумњам да постоје„.
У Европској комисији, у одговору на питање Гласа Америке, инсистирају на томе да је приступање процес који „јесте и биће заснован на заслугама“ и да „у потпуности зависи од напретка“ који земље кандидати постижу у испуњавању услова за чланство.
Европска унија би могла да умре: Макронове ријечи највише су запарале Шолцове уши
Недовршене реформе и кризе
Према закључцима Савјета ЕУ, Црна Гора, иако напредује, мора да побољша резултате када је ријеч о низу области: истрагама, кривичном гоњењу правоснажним пресудама, одузимању имовине стечене криминалом, свеобухватној изборној реформи.
Проблеми у правосуђу, али и када је ријеч о корупцији и слободи медија забиљежени су и у извјештајима америчког Стејт департмента и невладине организације Фридом хаус.
У последњем извјештају Европске комисије о напретку Црне Горе, објављеном крајем октобра, оцијењено је да су црногорске институције крхке и рањиве на политичке кризе и потенцијалне институционалне блокаде.
Дан након затварања додатних поглавља у Бриселу, у Црној Гори је дошло до сукоба власти и опозиције око пензионисања судија Уставног суда, који је земљу увео у нову политичку кризу.
Сукоб је избио због одлуке Уставног одбора и парламента о пензионисању једног и намјере скупштинске већине да у пензију пошаље још двоје судија Уставног суда.
Томе су се оштро успротивиле опозиционе странке и предсједник Јаков Милатовић, који су оцијенили да се тиме преузимају надлежности самог Уставног суда.
Опозиција је оцијенила и да је ријеч о уставном пучу, док је премијер Спајић одбацио наводе о уставној кризи у земљи.
Забринутост због прекида мандата судије изразила је и Европска комисија.
Европска унија у 2022. години: Европа у рату који се зове мир
Претходна дуга блокада рада Уставног суда, због недовољног броја судија, пријетила је да заустави преговоре Црне Горе са ЕУ.
Додатни проблем за Црну Гору, у процесу преговора, могло би да представља и нарушавање односа са Хрватском која се успротивила да Подгорица у понедељак затвори и четврто поглавље – 31 о спољној политици и безбједности.
Односи двије земље погоршали су се после одлуке Скупштине Црне Горе да крајем јуна усвоји Резолуцију о Јасеновцу, упркос ранијем противљењу Загреба.
Хрватске власти су на то реаговале одлуком да тројицу црногорских званичника – предсједника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, потпредсједника црногоске Владе Алексу Бечића и посланика Милана Кнежевића, прогласе за непожељне у Хрватској.
Између двије земље претходно су постојале напетости због и даље неријешених питања као што су власништва над школским бродом “Јадран”, међусобно разграничење и процесуирање ратних злочина.
„Зачарани круг неповјерења“
Какав год да буде епилог процеса приступања Црне Горе, чланство до 2028. године или касније, остаје чињеница да ће у јануару 2025. године бити 12 година од како је ЕУ примила последњу 27. чланицу – Хрватску.
Због топло – хладног односа Брисела према проширењу у том периоду, дио јавности и стручњака се пита да ли је тај процес и даље кредибилан и одржив и какав се тиме шаље сигнал земљама кандидатима, којих је највише са Западног Балкана.
„Проширење је тешко спроводити због препрека у самој Европској унији, као и у земљама кандидатима. Државе као што су Србија и чини се Грузија, изабрале су трећи начин – блиске економске односе са Европом без великог залагања за чланство. Преферирају да раде са Русијом и Кином“, каже Димитар Бечев.
Мајкл Ли то описује као зачарани „круг неповјерења“.
„Суочени смо са ситуацијом у којој, ако процес приступања није кредибилан, земље кандидати оклијевају да уложе велике напоре да спроведу неопходне реформе. А на европској страни, када то виде, сматрају да те земље онда нису озбиљне у погледу својих циљева у процесу приступања“, каже Ли.
„И онда улазимо у тај круг неповјерења гдје кандидати кажу да ЕУ није озбиљна у погледу приступања, а ми кажемо да кандидат није озбиљан у погледу реформи. То је најочигледније било у случају Турске. Апсолутно би требало избјећи тај зачарани круг у случају Западног Балкана“, додаје Ли који очекује да се процес проширења настави „у малим корацима“.
Вјерује да ће дугорочно гледано, проширење бити засновано на конкретном напретку појединачних земаља.
Додаје, међутим, да има оних који вјерују да су „геополитички императиви“ толико снажни да ће ЕУ на крају дати томе приоритет и дозволити прије свега Црној Гори, а „можда и неким другим земљама као што је Албанија“, да постану чланице раније него што се очекивало.
Извор: Глас Америке
