Пише: Јован Маркуш, бивши предсједник општине Цетиње
Данашње Цетиње се сурово и крајње примитивно обрачунава са својом историјом и традицијом. Не забрињава само вандализам према култури, духовности, интелектуалном наслеђу већ и ћутање градских власти на те догађаје. Ни послије 6 дана нијесмо чули што мисли градоначелник Цетиња о ломљењу ћириличног натписа на Шах клубу Цетиње.
Наиме 03. децембра 2024. године је Одјељењу безбједности на Цетињу пријављено да је током претходне ноћи поломљена ћирилична табла на Шах клубу о чему је сачињени уредно заведен записник. Чак и да није читао новине први човјек града Цетиња је по природи свог посла морао бити обавијештен о том догађају. Зашто ћути. Зашто не реагује. Може макар да опомене изгреднике ако неће да их осуди.
Велики број туриста који пролазе Његошевом улицом на Цетињу застају пред шах клубом. Фотографишу Шах таблу или стају испод ње како би направили успомену. Сами Шах клуб и његова стилизована ознака у виду шаховске табле лијепо је обиљежје града које људима запада за око и остаје у сјећању. Схвата ли руководство Цетиња да се насртајем на градска обиљежја највише шкоди Цетињу и његовој перспективи као граду културе, мира, толеранције и мјеста гдје би туристи радо долазили и одсиједали. Због агресивног национализма који се огледа у насртају на сваку различитост од дневнополитичке Цетиње излази на лош глас. Туристи ће Цетиње све више заобилазити као конфликтно и небезбједно мјесто.
Подсјећања ради износимо неколико чињеница о историји шаха на Цетињу.
Шах се играо на Цетињу и у 19 вијеку, па да ли су зато поломили ћириличну таблу на просторијама овог славног клуба ? На архивској фотографији из осамдесетих година 19 вијека(1873 – 1880) која се налази у Шах клубу је краљев дворски љекар Др Жан Баптисте Феувриер и блиски краљев рођак и ађутант Блажо Петровић Његош.
Треба знати и да је шах озакоњен у Књажевини Црној Гори (што је можда једини случај у цијелом свијету) и да се налази у Општем имовинском законику др Валтазара Богишића из 1888.г у члану 477. Пошто је овај Закон штампан као и све остало на ћирилици до аустријске окупације 1916.г, нажалост мрзитеља Ћирилице и Црне Горе овај правни споменик не могу уништити, као што су поломили у току ноћи ћириличну таблу на Шах клубу у Његошевој улици на Цетињу.
Полиција, тужилаштво и суд дужни су спровести неопходне радње и обавијестити јавност о извршиоцима овог недјела.
Од градоначелника Цетиња не треба инсистирати на изјашњењу јер његово ћутање о недјелу представља својеврсни чин изјашњења, примјеран партији из које долази.
Божидар Кажић
Божидар Кажић је био потпредсједник ФИДЕ (Свјетске шаховске федерације од 1974 до 1978). Цетињу као граду шаха указивала је пажњу Свјетска Шаховска Организација а данашње Цетиње му ломи табле, ознаке, знамења само зато што су написана на ћирилици. Божидар М. Кажић (1921-1996.) научио је да игра шах са 16 година, а титулу мајсторскога кандидата освојио је на турниру у Београду 1953. године. Мајстор дописнога шаха постао 1954. године.
Организацијом шаховских манифестација почиње се бавити одмах послије завршетка Другога свјетскога рата на Цетињу (члан ШК ,,Ловћен“) као референт за шах при влади Црне Горе. Суђењем на шаховскима такмичењима бави се од 1947. год. да би титулу интернационалнога судије (ИА ФИДЕ) добио на конгресу свјетске организације 1958. године.
Био је главни судија на шаховскима олимпијадама и читавоме низу шаховских такмичења највећега ранга. Четврт стољећа је секретар ШСЈ и предсједник у једноме мандату. Делегат ШСЈ на конгресима ФИДЕ је од 1960. до 1982. године. Члан је централнога одбора ФИДЕ у периоду 1960-1986, а извршнога одбора ФИДЕ од 1970-1986. Потпредсједник ФИДЕ је у мандату од 1974. до 1978. године. Предсједник комисије ФИДЕ за шаховска правила је од 1978. до 1994. године. Успјешно се бавио шаховским новинарством и публицистиком. На шаховске теме, као аутор или коаутор, објавио је преко 15 монографских публикација. Умро је 1996. године. Сахрањен је на Цетињу
Извор: Фејсбук
