Пише: Оливер Јанковић
Нека врста магле спустила се на стадион Милана у синоћњој утакмици овог италијанског клуба против Црвене Звезде. То би било једино логично објашњење резултата 2: 1 за домаћина, у околностима када је београдски тим у свим сегментима игре био бољи.
Никоме није јасно како је и зашто Милан поново, по трећи пут у европском клупском мегдану, био бољи од „црвено – бијелих“. Никоме ко је гледао меч. Звезда стабилна, пуна рјешења на средини терена, опасна у нападу, стабилна у одбрани, са одличним голманом.
Милан – никад лошији. Сасвим просјечан фудбалски састав. Без идеје и иницијативе. Па опет, ниоткуда и у невријеме, на истеку првог и другог полувремена, по један гол у мрежи Београђана. А на другој страни расуте шансе пред голом италијанског шампиона.
Након чувене магле у Београду, усљед које је ондашњи милански дрим-тим једва извукао живу главу у двомечу (тромечу) за Звездом, овај синоћњи меч се својим исходом не да се никако другачије објаснити него неком новом маглом која је сакрила и учинила невидљивим оне праве, спортске, такмичарске разлоге пораза српског најтрофејнијег клуба.
