Да ли сте се икада запитали откуд нама толико медијског мрака, толико медијске слободе или толико медијски загађеног простора. Kвалификатив можете бирати по сопственој жељи. За шта год да се опредијелите бићете у праву, јер иза сваке од ове три наоко контрадикторне констатације стоје снажни аргументи.
Пише: Ранко Рајковић
Било да медијску сцену назовемо слободном, мрачном или загађеном морамо се сложити да је изузетно жива, сензационална и необуздана. Најважније је питање одакле медијска сцена црпи своју снагу?
Одговор је: Из појачане потрошње силикона.
Силикони се користе за лажне сисе, лажне усне, лажне јагодице, подочњаке… Све те пластичне уградње имају за циљ да „поправе“ праву верзију нечијег изгледа.
У Црној Гори силикони се увелико користе да би се поправиле наше и појединачне и групне слике. Силикони се упумпавају у оно што називамо историјом, нацијом, идентитетом, политиком, биографијом, слободним појединцем.
Држава нам је стара хиљаду година, а изгледа тако безбрижно и младолико. У њој дрхтимо пред моћником а називамо је гнијездом слободе. Ланцима смо везани за партије, а кличемо да не љубимо ланце. Служимо службу горима од себе а заклињемо се у вјерност њиховим статусима и ауторитетима.
Зашто то не видимо? Зато што смо уградили силиконе.
Наши медији продукују и рекламирају све више нових и нових силиконских производа. У медијима се пласирају чудовишни силиконски препарати и конструкције које индивидуама и колективитетима дају ореоле светаца, хероја, праведника, злочинаца, паћеника, мудраца, бораца за слободу.
Захваљујући силиконима уграђеним у разна штива публицистичка, историографска, критичарска, мемоарска, мотивска чак и уџбеничка остављамо утисак земље у којој се води љути бој за њену независност и боље друштво. Не региструјемо да су јунацима свих тих супростављених силиконских макљажа потријете природне црте.
Текстови, аутори, теме о којима се пише често су и без икаквих веза са смислом али и са душом онога што нам се догађа, јер нема тог силикона који се може уградити умјесто душе, нити тог лијепка или мазива које може надомјестити логичну мисао која се бори да јој силикони не замијене здраво расуђивање.
Да би се преобликовала почетна верзија нас самих, наше историје или наше стварности, односно онога што се уистини догађало нашим прецима или што се сада нама уистину дешава није довољно уградити само силиконе. Потребно је обезбиједити анестезију у виду заборава, незнања, обмане, самодовољности, мржње да би се силиконски материјали што боље примили.
Управо од смјесе заборава, незнања, мржње, самообмањивања праве се лажне надоградње историје и изветоперења стварности којима се тезгари на свим политичким тржиштима и пребија у разним робама и услугама по читавој Црној Гори.
Отуда нама толико људи који неуморно дринчећи по медијима или унапређују, или гуше, или загађују нашу јавну сцену, како вам год драго. Сви они заклањају се истом професијом. Представљају се као публицисти, документаристи, културолози, фељтонисти, антологичари, аналитичари, национални историчари, грађански политичари.
Сваку пажњу коју им иоле посветите без обавезно присутне сумње њима ће донијети интерес а вас лишити здраворазумског суда.
