Протојереј ставрофор Гојко Перовић у изјави за Борбу присјетио се петогодишњице усвајања срамног Закона о слободи вјероисповјести.
„Прошло је доста времена, емоције људске су такве и стварају утисак као да је прошло 100 година кад се све то збило – усвајање тог некоректног и потпуно антисистемског и антидржавног закона. Можемо пуно тога рећи о намјерама људи који су написали такав закон а још више се може рећи о црквеној реакцији и о реакцији народа. Ја бих скренуо пажњу на оно што нам је ових дана измицало а то је јасна дефиниција која може стати готово у једну мисао – шта је негативна суштина тог закона који је тада усвојен“, пита се отац Гојко.
Он даље за Борбу наводи да је од стране писаца тога закона исти био смишљен да буде против Цркве, да отме црквену имовину, а да преко тога држава стави Цркву под контролу.
„То је била намјера законодавца скривена иза текста. Ту намјеру је Црква прочитала, народ је прочитао и схватио и због тога је био онолики бунт. То је нарушило оно што зовемо секуларном и грађанском природом наше државе – да Држава контролише Цркву. И то да је контролише на подмукао начин јер се иза текста закона крила друга намјера која није била баш изражена у самом тексту закона. Ако се сјећате, они су понављали да неће нико дирати цркве, али је то била намјера“, подвукао је отац Гојко за Борбу.
„Законодавац је имао намјеру тада, и то се гласало у Скупштини, то су гласали исти који данас говоре о повредама Пословника, који читају нијансе је ли прекршен неки правилник или закон – ти људи су изгласали закон о томе да имовина свих физичких и правних лица у Црној Гори треба да се испитује и третира на један начин а имовина Цркве на други начин, а посебно Српске православне цркве. Та два аршина која се тичу имовине, то је нешто што нарушава Уставни поредак, што нарушава равноправност грађана пред судовима, катастрима – то је директна бомба на Устав Црне Горе и њен грађански карактер“, казао је отац Гојко за Борбу.
Тиме се, наставља отац Гојко, јавља проблем да нису сви грађани равноправни.
„Него ће грађани који признају Цркву и који су вјерници и који су везани за ту црквену имовину бити третирани на један начин, грађани вјерници и свештенство, а на други начин сва физичка и правна лица. То је азбука правне науке и азбука демократије а то су изгласали они људи који данас траже кршење Пословника и Правилника за сваку ситницу – то су били спремни да изгласају прије пет година. Никад не бих скренуо пажњу са те антиуставне суштине текста који је ту био“, казао је отац Гојко за Борбу.
На питање нашег новинара да се присјети и те 2020. године када је долазило до хапшења свештенства, монаштва, вјерног народа, па и блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија и хапшење тадашњег епископа будимљанско никшићког а садашњег митрополита Јоаникија, али и пребијања владике Методија, отац Гојко за Борбу наводи:
„Кад људи који се позивају и који легитимитет црпе из Устава и закона, дакле то нису средњевјековни монарси нити деспоти антички него људи који се позивају на грађанску државу и владавину права, кад су били спремни да тако погазе Устав и на чело правне једнакости грађана пред друштвом, није уопште чудно да су били спремни и да газе живе људе, а невине да хапсе“, казао је отац Гојко за Борбу.
Извор: Борба
