Пише: Милија Тодоровић
Остала је легенда да је краљ Александар на издисају у Марсељу 1934.г. рекао „Чувајте ми Југославију“, али о томе немамо поузданих доказа. За разлику од великог краља ујединитеља, овдашњи пандур, осумњичени за прање пара, нео-либерални и нео-комитски Душко Копривица, несумњиво је узвикнуо „Живјела Црна Гора“, па још подигао два прста у знак идеолошке препознатљивости. На здравље Душку и његовој обитељи, не сумњамо да је његова приврженост хиљадугодишњој дукљанској државности кудикамо већа и снажнија, од оне емотивне везе коју је витешки краљ имао према сумњивом југословенском пројекту. Јер, у Југославију је истински вјеровао само Александар и био је спреман да за ту идеју положи свој живот, да све сто има да за њу, док пандур Душко није усамљен у својој вјери „да је вјечна“ земља у којој под фирмом патриотизма можеш организовано и породично прати паре, и присвајати све за себе на штету других.
Душко је прао паре док је гласно нападао сваки помен краља ујединитеља, и сада док је у истражном процесу он искрено вјерује да му је слободу одузео режим Карађорђевића и нека коб или судбина која се у виду организоване и правне државе упутила да раскринка његову родољубиву работу.
Ништа, Душку и његовим сарадницима желимо брз излазак у слободну и достојанствену Црну Гору. Наравно, док се она као таква не успостави, односно, док се не процесуирају сви Душкови јатаци и партнери у послу организованог криминала и корупције, нека њега у чекању те слободе. Па да видимо „хоће ли слобода умети да пева“ као што је Душко „певао о њој“? А наравно, биће још боље ако овај патриЈота пропЈева.
