Често се током вјекова јеврејски народ приказивао као антихришћански. Но, заборавља се да је управо хришћанство и настало у њему. Први хришћани заједно са Исусом Христом су били Јевреји. Иако већински нијесу прихватили Христа, током читаве историје било је у хришћанству дивних примјера преобраћених припадника овога народа од којих су неки постали и велики светитељи, попут светог Епифанија епископа Кипарског, који је живио у вријеме светог Јована Златоустог. И у новије вријеме имамо свијетле примјере хришћанских подвижника Јевреја. Један од њих је и архимандрит Николае Штајнхарт
Животни пут оца Николае је необичан. Рођен је у јеврејској породици у Румунији 1912. године. Постао је адвокат, писац и на крају православни монах. И његова породица се сусрела са антисемитизмом двадесетог вијека, који је био присутан и прије Другог свјетског рата. Написао је неке од најзачајних књига румунске књижевности 20. вијека. Али посебно је значајан његов опус књига гдје је описао мистична искуства у затворима комунистичке Румуније, који су били толико брутални да су представљали прави пакао на земљи. Ова искуства посјета Божије Благодати су заслужна што је постао православни хришћанин, па онда монах. Након успостављања комунистичке власти у Румунији, кренуло се са масовним бесмисленим хапшењима претежно младих људи интелектуалаца, посебно богослова. Разлози за хапшење су били од непровјерених оптужби за слушање радија“ Глас Америке“ до крајне бизарних разлога попут тога што се неки сељак оженио имућнијом женом. Хапшења су кренула од 1948. године и трајала су до 1964, након опште амнестије под притиском Запада. Овом приликом су били ухапшени неки од највећих румунских савремених духовника, као што су оци Јустин Парву и Георги Калчу, а било је и врло свијетлих примјера мирјана хришћана попут Валери Гафенкуа, који је нажалост преминуо у затвору пошто је лијек уступио једном немачком пастору Рихарду Вумберту, који ће о томе деценијама после сведочити пред америчким Сенатом.
Услови у овим затворима су били крајње нељудски, као и методи мучења увезени из бившег Совјетског Савеза. Многи су затвореници умрли у њима или су се сами убили не могавши да поднесу тортуру. Посебно су били на злом гласу затвори Питешти и Герла. И у оваквим условима Бог није заборављао своје људе. Слао им је утјехе у виду созерцања и благодатних “запљускивања“. Овђе су поред православних Румуна, затвореници били разних националности и вјероисповијести. Било је и римокатолика, гркокатолика, протестаната, јевреја. Један од њих је био и Николае Штајнхарт Јеврејин, адвокат и писац. Виђећи држање православних затвореника одушевљен примио је крштење у затвору. Након што је постао хришћанин провео је још доста времена на робији. Иако су мучење и рад у затворима били неподношљиви, који су обухватали рад у рудницима гдје су се свијетла гасила услед недостатка кисеоника или на пиринчаним пољима без довољно хране, све то са демонско суровим чуварима, који су их стално тукли и мучили на разне начине. Неке од метода мучења биле су да се затвореници терају да говоре блафемије, да не воле своју породицу, да никад нијесу вјеровали у Бога. Покушај самоубиства се сурово кажњавао. У овом паклу отац Николае је доживљавао невероватне благодатне тренутке посјета Божијих, које упркос свему не би дао низашта без обзира на цијену коју је платио. Свестеници су у затвòрима понекад успијевали да одслуже Свету Литургију иако су им пријетиле драконске казне. Али то су били тренуци невероватног присуства Божијег, да ризик да буду испребијани је био мали у односу на оно што су добијали. Након опште амнестије 1964. године отац Николае је отишао за Америку, замонашио се и написао више књига о мистичним искуствима у комунистичким суровим затворима Румуније. Упокојио се 29 или 30 Марта 1989. године.
Свети Оче Николае, моли Бога за нас.
Милош Лалатовић
