Рат у Украјини је болна и потресна тема за свако људско биће. Повезао сам је са темом поставке у крипти Храма Христовог Васкрсења посвећене жртвама Јасеновца. У емисији која је трајала сат времена, и у којој нијесу читани прогласи ни саопштења него се разговарало у живом програму. У овом времену подстрекавања подјела и распиривања мржње, неко ко себе зове новинаром нашао је за сходно да из тако конципиране емисије вади реченице из контекста, и да за потребе новинских наслова тако истргнуте реченице сијече на пола, па још и да објави видео-прилог у ком се даје само пола исказане мисли. А онда је, неко ко себе сматра политичаром почео да полемише са тако испреметаним мојим исказима. Срећом ова емисија од прекјуче стоји интегрална и доступна на друственим мрезама.
Нијесам довео у питање критику рата у Украјини, нити сам умањивао жал и бригу над страдалним народом, људима, цивилима и војницима. Таква конструкција је гнусна лаж и у директној је супротности са оним сто чини моја Црква и ја као њен свештеник: молитва за мир у свијету, молитва за престанак рата, брига за пострадале. Оно што јесам рекао и иза чега и сад стојим то је осуда лицемјерја и двоструких аршина код свих оних који не мјере истом мјером поводе и узроке овога рата и људског страдања у Украјини, и разлоге оних страдања и ратова који су до скора племтјели у нашем окружењу али и недалеко од нас на Блиском Истоку и на сјеверу Африке.
Сматрам да не дишу истим духом праведности они људи који се на једној страни истински и без калкукација залажу за престанак ратнога зла – без обзира на политичке мотиве и интересе зараћених страна, и на другој страни они који се, наводно устајући против рата, сврставају на једну од зараћених страна и горе од жеље да се активно укључе у тај исти рат. А управо то сад имамо на дјелу у дијелу овдашње јавности.
До јуче су се агресије војних сила за Запада на суверене земље широм свијета звале „војне интервенције“ па чак и „хуманитарне акције“. Када то исто чине неке друге војне силе – ријечи и називи се мијењају. Уста која су над избјегличким колонама из Книна, Дамаска и Триполија ћутала као заливена, данас су политички гласна по питању муке и невоље у Украјини. Је ли гријех обратити пажњу и на такву недослиједност? Рат ником неће донијети добро. Он је зло које се увјек може избјећи, па самим тим и толика људска страдања. Да бисмо га побједили, за почетак га морамо назвати истим именом, гдје год да се јави. Само тако ћемо моћи да зауставимо свако будуће зло, и само тако ће нашу молитву и молбу чути и Бог и људи.
Свештеник Гојко Перовић
