Пише: Редакција
Недавна трагедија на Цетињу, као и она претходна, као и фатални обрачуни кланова, као и други облици насиља, не само на Цетињу него у читавој држави, апсолутно захтијевају грађанску реакцију, па и саме протесте, јер очита је потреба да се на учеснике политичког живота мора извршити додатни притисак како би се друштво усмјерило у неком здравијем смјеру.
Међутим, томе у прилог не иде протест под називом „Камо сјутра“ који је, што је видљиво и по самом слогану, али и по његовим еминентним репрезентима протест једне политичко-националне струје, која читав усуд користи само у страначке сврхе.
Између осталог, такав примјер једномуља јесте један од мноштва разлога који доприноси лошем друштвеном стању. Ако је нешто потврдило искуство живота у комунистичкој и посткомунистичкој ери онда је то да једномуље као филозофија живота у Црној Гори увијек увод у још веће посрнуће. Тога смо се нагледали, лажних патриота, лажних грађаниста, лажних националиста. На лажима се може саградити само већа (само)обмана.
Црну Гору као државу може одржати само обједињавање свих вјера и нација око заједничког интереса. Ма колико се (са)учесници овог нашег живота уносили у своје субјективне метафизичке, етичке или повијесне аршине, у своје националне илузије и делузије, критеријуми интереса који нас могу објединити и учинити одрживом заједницом савршено су јасни, почевши од креирања атмосфере слободе и достојанствености за све и сваког (дакле, да то не буде условљено националном припадношћу), до унапређења привреде, здравства, школства, судства. Тиме се одржава у смисленом животу не само држава (у коју се, ево, деценијама заклињу и они који су од ње начинили свој приватни феуд), него и оно што је изнад државе, а то су животи њених синова.
Наставак негативне друштвене праксе евидентан је и страначко-студентском протесту „Камо сјутра“, који служи једино политичкој хомогенизацији дијала црногорских националиста, који једино што чине јесте интрументализација људи у политичке сврхе и распиривање мржње према својим сународницима српске националности.
Нека било ко докаже да та каста има ишта да понуди осим мржње према Србима и Српској православној цркви! Како се на лажима ништа не може саградити, осим (само)обмане, тако се ни на мржњи не може саградити ништа, а све се може срушити. Да су виновници студентско-страначко протеста макар листи својих захтјева дописали и смјену градоначелника Цетиња, онда би се можда могло повјеровати да међу њима има стварне заинтересованости да се наша безбједност учини бољом и да се институт одговорности врати у политичку и друштвену праксу. Овако је „Камо сјутра“ себе дисквалификовала и прије јутра које би нас могло обасјати зрацима неког сјајнијег и праведнијег сунца.