Опречне су информације о квалитету 41 километра прве дионице аутопута у Црној Гори коју гради кинеска компанија China Road and Bridge Corporation (ЦРБЦ) и која, према последњим најавама из Владе, треба да буде завршена до краја године, након више од шест и по година.
Пукотине, појава веће количине воде при обилнијим кишама, лоша уградња бетона и качење вентилатора на површине без арматуре, само су неки од проблема изградње тунела на дијелу аутопута Бар – Бољаре, чији је главни извођач ЦРБЦ, показала је документација коју је на основу Закона о слободном приступу информацијама добила невладина организација Акција за социјалну правду.
С друге стране у Монтепуту, компанији Владе Црне Горе чија Комисија контролише радове на аутопуту, за Радио Слободна Европа (РСЕ) тврде да објављена анализа није у складу са стањем на терену, односно да је стање у тунелима редовно.
Радио Слободна Европа контактирао је надлежно Министарство капиталних инвестиција али су нам казали да још не желе да коментаришу наводе које је објавила невладина организација Акција за социјалну правду и да ће се по том питању огласити накнадно.
Захтјев да прокоментаришу налазе из Анализе упутили смо и кинеској ЦРБЦ али одговоре нисмо добили.
Ни инжењери француско-италијанског конзорцијума Ингероп-Геодата, која такође контролише радове на терену, нису одговарали на позиве.
Пропусти кинеског извођача према документима Акције
Како је за РСЕ нагласила директорица невладине организације Акција за социјалну правду Инес Мрдовић, документација у чијем су посједу тиче се проблема на изградњи 16 тунела на дионици аутопута Смоковац -Матешево, гђе је до средине љета ове године детектовано много крупних проблема.
„Један од проблема је лоша уградња бетона у тунелима, разне пукотине на готово свим тунелима. Значајан проблем је и што се приликом већих киша на горњим ободима тунела, као и на доњем дијелу, појављује велика вода. Проблем су и бетонски ивичњаци и инсталације унутар тунела. Вентилатори су закачени у тунелима на површинама на којима нема арматуре“, нагласила је Мрдовић.
Како наводи, упитно је колико је стабилна конструкција тих тунела.
„Велики је број отворених питања и проблема који се наводе у документацији а, макар до љета, ЦРБЦ није истражио узрок и није надлежним комисијама доставио студије шта је узрок. У налазу је наглашено да су надлежне инспекције које контролишу радове кинеској компанији ЦРБЦ, као главном извођачу, указали на проблем и наложили да побољшају стање бетона“, казала је Мрдовић.
Она тврди да је кинеска компанија изводила радове супротно главном грађевинском пројекту.
Између осталог, Влада сматра да је то један од кључних разлога који је довео до кашњења у реализацији посла који улази у седму годину.
„Каснили су у обезбјеђивању довољне количине агрегата, у мобилизацији особља и опреме за електро-машинске радове, првенствено за тунеле“, додала је Мрдовић.
С обзиром на то да је анализа обухватила стање до љета, Мрдовић наводи да су тражили додатну документацију о томе да ли је нешто у међувремену исправљено али да податке нису добили.
„Свакако из ове документације се види да се ради о великим проблемима и стиче се утисак да кинеска компанија не жури много да неке проблеме ријеши. У сваком случају, рок који је раније Влада најавила да ће до краја новембра бити завршени макар грађевински и кључни радови сумњам да ће се десити“, закључила је Мрдовић.
Монтепут тврди да је стање редовно, Министарство и ЦРБЦ без коментара
С друге стране у Монтепуту, једној од комисија које контролишу радове на аутопуту, тврде да објављена анализа није у складу са стањем на терену, односно да је стање у тунелима редовно.
„Контролу радова врши француско-италијански конзорцијум а контролу рада тог конзорцијума радимо ми (Монтепут). Атести за бетон раде двије акредитоване лабораторије а трећа је наша“, наводи за РСЕ директор Монтепута Јонуз Мујевић.
Он претпоставља да је анализом обухваћен период када су пробијани тунели и када је било воде или насипа.
„Али то је све само током извођења радова. После тога имамо сва увјеравања и атесте да се ради о квалитету какав је пројектом тражен. На данашњи дан стање у тунелима је редовно. Воде коју помињу нема. Готово 97 одсто грађевинских радова је завршено“, тврди Мујевић.
Данас се, каже, завршава асфалтирање аутопута, ради се на машинским инсталацијама у тунелима, „тако да заиста није тако како су навели“.
Посао градње аутопута уговорила је претходна власт на челу са Демократском партијом социјалиста. Након парламентарних избора у августу 2020. године, преговоре са кинеским партнерима преузела је Влада премијера Здравка Кривокапића, коју су формирали почетком децембра Демократски фронт, Демократе и грађански покрет УРА.
Једна од последњих изјава министра капиталних инвестиција Младена Бојанића је да ће 30. новембра бити завршени грађевински радови на дионици аутопута Бар-Бољаре што, како је рекао, не значи да ће пут од тог датума бити у функцији.
„Треба вријеме да се све увеже – наплатне рампе, тестира систем. Остало зависи од техничког пријема. Сада је динамика достављања документације боља, остаје дилема да ли ће моћи да се пусти у неку пробну фазу за шта не могу да гарантујем да ће бити 30. новембар“, казао је Бојанић.
Бојанић се 1. новембра састао са кинеским амбасадором у Црној Гори Лиу Јином а из штурог заједничког саопштења се види да је једна од тема била изградња аутопута.
Изградња дијела аутопута улази у седму годину
Изградња приоритетне дионице аутопута на релацији Бар-Бољаре у дужини од 42 километра, од Смоковца (Подгорица) до Матешева (Колашин) највећи је инфраструктурни пројекат у историји Црне Горе.
Комплетан аранжман између Црне Горе и Кине првобитно је процијењен на 809 милиона долара, а накнадно је цијена повећана за око 90 милиона због изградње приступних путева и инфраструктуре.
Уговор о изградњи је са ЦРБЦ потписала претходна Влада Демократске партије социјалиста, а прву рату кредита је отплатила нова Влада Здравка Кривокапића 21. јула. Друга рата за аутопут доспијева у јануару 2022. године.
Изградња је од почетка изазивала контроверзе због недовољне транспарентности, валутног ризика, јер је посао првобитно договорен у доларима али и цијене изградње километра пута. Тако је премијер Кривокапић устврдио да Црна Гора плаћа девет милиона еура по једном километру већу цијену у односу на Србију.
Европска унија је претходних година више пута упозоравала на опасност по црногорски економски систем због кредита које је Црна Гора узела од кинеских банака.
Крајем марта ЕУ је изразила спремност да помогне Црној Гори у проналажењу рјешења за враћање дуга. Влада Црне Горе је у јулу реализовала „хеџинг аранжман“ са западним партнерима на основу којег је уштеђено на каматама а кинеској Еџим банци враћена прва рата од 29 милиона еура, јула ове године.
А поводом еколошких проблема, посебно у рејону ријеке Таре, које је током градње проузроковао кинески ЦРБЦ , Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) и још неколико невладиних организација су поднијели кривичне пријаве због девастације Таре.
Изградња прве дионице аутопута од Подгорице до Колашина кинеска компанија ЦРБЦ почела је 2015. године. Првобитни рок за завршетак радова била је 2019. година али је неколико пута одлаган.
Анета Дуровић
Извор: Радио Слободна Европа
