Oprečne su informacije o kvalitetu 41 kilometra prve dionice autoputa u Crnoj Gori koju gradi kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC) i koja, prema poslednjim najavama iz Vlade, treba da bude završena do kraja godine, nakon više od šest i po godina.
Pukotine, pojava veće količine vode pri obilnijim kišama, loša ugradnja betona i kačenje ventilatora na površine bez armature, samo su neki od problema izgradnje tunela na dijelu autoputa Bar – Boljare, čiji je glavni izvođač CRBC, pokazala je dokumentacija koju je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama dobila nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu.
S druge strane u Monteputu, kompaniji Vlade Crne Gore čija Komisija kontroliše radove na autoputu, za Radio Slobodna Evropa (RSE) tvrde da objavljena analiza nije u skladu sa stanjem na terenu, odnosno da je stanje u tunelima redovno.
Radio Slobodna Evropa kontaktirao je nadležno Ministarstvo kapitalnih investicija ali su nam kazali da još ne žele da komentarišu navode koje je objavila nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu i da će se po tom pitanju oglasiti naknadno.
Zahtjev da prokomentarišu nalaze iz Analize uputili smo i kineskoj CRBC ali odgovore nismo dobili.
Ni inženjeri francusko-italijanskog konzorcijuma Ingerop-Geodata, koja takođe kontroliše radove na terenu, nisu odgovarali na pozive.
Propusti kineskog izvođača prema dokumentima Akcije
Kako je za RSE naglasila direktorica nevladine organizacije Akcija za socijalnu pravdu Ines Mrdović, dokumentacija u čijem su posjedu tiče se problema na izgradnji 16 tunela na dionici autoputa Smokovac -Mateševo, gđe je do sredine ljeta ove godine detektovano mnogo krupnih problema.
„Jedan od problema je loša ugradnja betona u tunelima, razne pukotine na gotovo svim tunelima. Značajan problem je i što se prilikom većih kiša na gornjim obodima tunela, kao i na donjem dijelu, pojavljuje velika voda. Problem su i betonski ivičnjaci i instalacije unutar tunela. Ventilatori su zakačeni u tunelima na površinama na kojima nema armature“, naglasila je Mrdović.
Kako navodi, upitno je koliko je stabilna konstrukcija tih tunela.
„Veliki je broj otvorenih pitanja i problema koji se navode u dokumentaciji a, makar do ljeta, CRBC nije istražio uzrok i nije nadležnim komisijama dostavio studije šta je uzrok. U nalazu je naglašeno da su nadležne inspekcije koje kontrolišu radove kineskoj kompaniji CRBC, kao glavnom izvođaču, ukazali na problem i naložili da poboljšaju stanje betona“, kazala je Mrdović.
Ona tvrdi da je kineska kompanija izvodila radove suprotno glavnom građevinskom projektu.
Između ostalog, Vlada smatra da je to jedan od ključnih razloga koji je doveo do kašnjenja u realizaciji posla koji ulazi u sedmu godinu.
„Kasnili su u obezbjeđivanju dovoljne količine agregata, u mobilizaciji osoblja i opreme za elektro-mašinske radove, prvenstveno za tunele“, dodala je Mrdović.
S obzirom na to da je analiza obuhvatila stanje do ljeta, Mrdović navodi da su tražili dodatnu dokumentaciju o tome da li je nešto u međuvremenu ispravljeno ali da podatke nisu dobili.
„Svakako iz ove dokumentacije se vidi da se radi o velikim problemima i stiče se utisak da kineska kompanija ne žuri mnogo da neke probleme riješi. U svakom slučaju, rok koji je ranije Vlada najavila da će do kraja novembra biti završeni makar građevinski i ključni radovi sumnjam da će se desiti“, zaključila je Mrdović.
Monteput tvrdi da je stanje redovno, Ministarstvo i CRBC bez komentara
S druge strane u Monteputu, jednoj od komisija koje kontrolišu radove na autoputu, tvrde da objavljena analiza nije u skladu sa stanjem na terenu, odnosno da je stanje u tunelima redovno.
„Kontrolu radova vrši francusko-italijanski konzorcijum a kontrolu rada tog konzorcijuma radimo mi (Monteput). Atesti za beton rade dvije akreditovane laboratorije a treća je naša“, navodi za RSE direktor Monteputa Jonuz Mujević.
On pretpostavlja da je analizom obuhvaćen period kada su probijani tuneli i kada je bilo vode ili nasipa.
„Ali to je sve samo tokom izvođenja radova. Posle toga imamo sva uvjeravanja i ateste da se radi o kvalitetu kakav je projektom tražen. Na današnji dan stanje u tunelima je redovno. Vode koju pominju nema. Gotovo 97 odsto građevinskih radova je završeno“, tvrdi Mujević.
Danas se, kaže, završava asfaltiranje autoputa, radi se na mašinskim instalacijama u tunelima, „tako da zaista nije tako kako su naveli“.
Posao gradnje autoputa ugovorila je prethodna vlast na čelu sa Demokratskom partijom socijalista. Nakon parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine, pregovore sa kineskim partnerima preuzela je Vlada premijera Zdravka Krivokapića, koju su formirali početkom decembra Demokratski front, Demokrate i građanski pokret URA.
Jedna od poslednjih izjava ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića je da će 30. novembra biti završeni građevinski radovi na dionici autoputa Bar-Boljare što, kako je rekao, ne znači da će put od tog datuma biti u funkciji.
„Treba vrijeme da se sve uveže – naplatne rampe, testira sistem. Ostalo zavisi od tehničkog prijema. Sada je dinamika dostavljanja dokumentacije bolja, ostaje dilema da li će moći da se pusti u neku probnu fazu za šta ne mogu da garantujem da će biti 30. novembar“, kazao je Bojanić.
Bojanić se 1. novembra sastao sa kineskim ambasadorom u Crnoj Gori Liu Jinom a iz šturog zajedničkog saopštenja se vidi da je jedna od tema bila izgradnja autoputa.
Izgradnja dijela autoputa ulazi u sedmu godinu
Izgradnja prioritetne dionice autoputa na relaciji Bar-Boljare u dužini od 42 kilometra, od Smokovca (Podgorica) do Mateševa (Kolašin) najveći je infrastrukturni projekat u istoriji Crne Gore.
Kompletan aranžman između Crne Gore i Kine prvobitno je procijenjen na 809 miliona dolara, a naknadno je cijena povećana za oko 90 miliona zbog izgradnje pristupnih puteva i infrastrukture.
Ugovor o izgradnji je sa CRBC potpisala prethodna Vlada Demokratske partije socijalista, a prvu ratu kredita je otplatila nova Vlada Zdravka Krivokapića 21. jula. Druga rata za autoput dospijeva u januaru 2022. godine.
Izgradnja je od početka izazivala kontroverze zbog nedovoljne transparentnosti, valutnog rizika, jer je posao prvobitno dogovoren u dolarima ali i cijene izgradnje kilometra puta. Tako je premijer Krivokapić ustvrdio da Crna Gora plaća devet miliona eura po jednom kilometru veću cijenu u odnosu na Srbiju.
Evropska unija je prethodnih godina više puta upozoravala na opasnost po crnogorski ekonomski sistem zbog kredita koje je Crna Gora uzela od kineskih banaka.
Krajem marta EU je izrazila spremnost da pomogne Crnoj Gori u pronalaženju rješenja za vraćanje duga. Vlada Crne Gore je u julu realizovala „hedžing aranžman“ sa zapadnim partnerima na osnovu kojeg je ušteđeno na kamatama a kineskoj Edžim banci vraćena prva rata od 29 miliona eura, jula ove godine.
A povodom ekoloških problema, posebno u rejonu rijeke Tare, koje je tokom gradnje prouzrokovao kineski CRBC , Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i još nekoliko nevladinih organizacija su podnijeli krivične prijave zbog devastacije Tare.
Izgradnja prve dionice autoputa od Podgorice do Kolašina kineska kompanija CRBC počela je 2015. godine. Prvobitni rok za završetak radova bila je 2019. godina ali je nekoliko puta odlagan.
Aneta Durović
Izvor: Radio Slobodna Evropa
