Пише: Филип Драговић
Тешко је наћи, на цијелом свијету, опозицију која толико ради за интересе власти, као што је ова, тренутно, у Црној Гори. Али не онако, у смислу да су у некој закулисној сарадњи са влашћу, или да су „купљени“ и нешто слично томе. Не, они су убијеђени да својим поступцима руше власт, и још то чине из петних жила, што се оно каже. А не примјећују да таквим нападима и радњама, само учвршћују позиције те исте власти. Па уочи избора који нас ускоро очекују, себи самима, у складу са древном пословицом, копају дубоку, политичку јаму.
Како? Па да кренемо од Спајићевог „Еуро модела“. Нијесмо стигли ни да чујемо о чему се заправо ради, а већ су сви могући чувари лика и дјела М.Ђ. ускликнули како ће нас веће плате упропастити! Е сад, да ли хоће, да ли неће, питање је за економисте и озбиљне аналитичаре. Међутим, када се против модела који је очигледно добио зелено свијетло Запада, окупе сви идеолози, тајкуни, привилеговани синдикалци из Миловог „ДПС свијета“, постаје вам јасно да би од тог Спајићевог пројекта можда могло нешто да буде. Да ли ће нам то уништити привреду? Коју привреду? И „привреду“ и „уништити“, обје ријечи је одавно спојио и на зло окренуо ДПС, тако да нам од Спајићеве комбинаторике може само бити боље. Односно, може нам улазак у ЕУ изгледати достојанственије и некако уравнотеженије са онима који нас већ тамо чекају.
Приче о потрошеном здравственом и пензионом осигурању су збиља бајке за малу дјецу. Па зар неко мисли да би, при свим овим отвореним поглављима и претресањима на граници, неко пустио унутар ЕУ, земљу која са својим грађанима ради то што ДПС прича да се ради? А ДПС ће морати, заједно са својим СТЕГА-ма и 21. МАЈ-евима, да чврсто и достојанствено стоји на бранику тезе „против већих плата грађанима“, па ће бити занимљиво видјети на прољеће чега ће бити више: здравствене заштите и пензија, или гласача опозиције?
Друго. Андрија Мандић је направио отклон од Вучићевог монофазног српства, стављањем нагласка на потребу да се српство у Црној Гори брани овдје, и то са позиција власти а не из ћумеза вјечите опозиције. То му је, очекивано, уздрмало потенцијал у дојучерашњем бирачком тијелу. Дјеловање Милана Кнежевића и разних других Дајковића му није ишло на руку и пријетило је осипањем подршке међу Србима у ЦГ. Услиједио је телеграм саучешћа Младићевој породици, који је значајно испод стандарда и очекивања просјечног српског бирача у ЦГ, спремног да гласније и јасније слави Младићев лик. Међутим, ДПС се потрудио да и тако пацификованог и од Вучића окренутог Андрију Мандића, прикаже као непосусталог равногорског војводу, солунског ратника, јунака са Цера и Колубаре, косовског осветника …итд. Све у свему, експресно су вратили Мандића у седло његовог српског Шарца, па је предсједнику парламента ЦГ остало да уочи избора наредне године још дубље заоре царске друмове, при чему ће се унапријед знати политичка судбина оних који преко тог орања загазе…
