Пише: Џонатан Кук
Тврдња да га један зарез ослобађа обавезе да поштује наредбу Међународног суда правде од 24. маја да одмах обустави свој убилачки напад на Рафах је за исмијавање.
Умјесто тога, медији попут Гардијана му омогућују простор за објашњавање оваквих ставова.
Уредник листа дипломатски нуди „анализу“ која озбиљно схвата тврдње Израела и двојице судија МСП-а — од којих је један Изрелац — који су се успротивили одлуци коју је одобрило осталих 13.
Они тврде сљедеће:
„Свијет гријеши када мисли да је МСП наложио Израелу да заустави свој напад на Рафах и све друге геноцидне акције у Гази. Умјесто тога, зарез у тексту квалификује пресуду тако да суд жели да Израел заустави своје акције у Рафаху и другдје само ако су геноцидне. Будући да израелске акције нису геноцидне, суд заправо не тражи од Израела да зауставља било шта.”
Тај аргумент је потпуно смијешан, будући да би то био мање јасан исказ од оног који је суд издао још у јануару, када је израелски геноцид био у далеко мањем замаху него што је то сада.
Нешто је озбиљно погрешно у вези те аргументације. Ако су двојица судија који су се успротивили заиста толико сигурни да је то оно што је велика већина мислила — да је Израелу забрањено да спроводи акције само ако су већ доказано геноцидне — зашто су онда уопште гласали против?
Ако је то заиста случај, могло би постојати само једно могуће тумачење њихове одлуке да се успротиве: да фаворизују давање зеленог свјетла Израелу да почини геноцид.
Ово није нуклеарна физика.
Израел жели да замути воду — као што то увијек ради — како би могао да настави са својим геноцидом.
„Жестока и континуирана расправа“ о зарезу, како је Гардијан карактерише, се води како би Израел могао наставити убијати дјецу у Гази док МСП не донесе коначну одлуку о питању геноцида за неколико година.
До тада ће Газа бити још веће згариште него што је сада, а палестинско становништво ће бити или поубијано или етнички очишћено.
Замислите да је Русија Владимира Путина та која се расправља око зареза као изговора да избјегне спровођење јасне пресуде МСП-а да заустави злочине у Украјини. Паљба коју би Гардијан и остали медији сручили на руског предсједника била би неумољива — и заслужена.
Па зашто се израелска оправдавања геноцида онда не третирају на исти начин?
- Зато што, колико год невољко се ми суочавали са чињеницама, западне установе, укључујући наше државне-корпоративне медије, потпуно подржавају овај геноцид. Једини уступак који су спремни учинити чини се ради свеопштег утиска.
- Зато што западне елите, попут својих колонијалних претходника, имају расистички став према становништву глобалног Југа попут Палестинаца.
- Зато што западна ратна машина — у коју је Израел тако чврсто интегрисан — тим људима доноси огромно богатство путем „одбрамбених“ уговора и крађе ресурса.
- И зато што је Израел кључан за наратив који свакодневно упијамо да смо ми на такозваном Западу истинске жртве, а не људи чији су животи разарани нашим бомбама и дјеловањем наших глобалних финансијских институција.
Западни медији озбиљно схватају расправу о зарезу јер нам помаже да избјегнемо суочавање са једноставном истином: Ми смо монструми.
Џонатан Кук је награђивани британски новинар. Радио је у Назарету у Израел, 20 година. Вратио се у Велику Британију 2021. године. Аутор је три књиге о сукобу између Израела и Палестине: „Крв и религија: Разоткривање јеврејске државе“ (2006), „Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план за преобликовање Блиског Истока“ (2008) и „Нестајање Палестине: Израелски експерименти људским очајем“ (2008).
Овај чланак је са ауторовог блога, Jonathan Cook.net.
