Пише: Бојан Беднар
Чему служи студентски Меморандум о Косову од чијег се самог имена некима диже коса на глави? И да ли ти, којима се диже коса на глави, могу да прихвате да студентски покрет покушава да мобилише и гласове здесна.
Непотребан и извор могућих подела, али не одлази у екстремизам или претерани национални романтизам. То је амнестија за лоше резултате Александра Вучића, али и легалистички и уставобранитељски документ.
Саговорници „Времена“ овако шарено описују студентски Меморандум о Косову и Метохији кога су, окупљени у Крагујевцу, објавили студенти у блокади у недељу (17. мај).
Да ли је дара већа од мере?
Политиколог Огњен Гогић подсећа да је студентски покрет изазвао полемике међу делом јавности који га подржава након говора који су се чули на великом протесту на Видовдан 2025. године и да се тада видело да када одређене теме пласирају на такав начин деле подршку коју студенти имају.
„Тај меморандум је непотребан и може да изазове поделе у делу јавности која их подржава, али је питање да ли се иза тога налази нека калкулација, јер се, на крају крајева, студенти сада баве политиком. Не знамо да ли су спровели анализу да ли објављивањем Меморандума више добијају или губе“, каже Гогић.
Указује да студенти не могу да победе на изборима ако се ослоне само на гласове грађанског дела јавности и да је због тога разумљиво да морају да се обрате и десном делу политичклог спектра.
„Студенти су већ заузели став који је помало неодређен, а то су борба против корупције и одговорност. То је већ мобилисало шири корпус грађана, разних страна политичког спектра, па се поставља питање зашто није довољно остати на том нивоу, него улазити у питања која деле бирачко тело“, каже Гогић.
„Делимична неспретност“
Оцењује да су студенти показали „делимичну неспретност“ када је у питању избор саме речи „меморандум“, јер то асоцирана на Меморандум Српске академије наука и уметности.
„Меморандум је реч која је доста обележена и проказана и питање је зашто се користи та реч која уноси поделе“, каже Гогић.
Ипак, наглашава да студенти тему Косова користе као начин да покажу друштвену кохезију, лојалност и патриотизам, „иако то може да звучи отрцано“. „На социјално-психолошком нивоу разумем њихове слогане, јер они желе да покажу лојалност заједници“, закључује Гогић.
Крагујевац: Одржана трибина о значају опстанка Универзитета у Косовској Митровици
Легалистички и уставобранитељски
Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић оцењује да је Меморандум „изненађујеће добро и квалитетно урађен“.
„Довољно је јасан, резолутан, а не одлази у екстремизам или у претерани национални романтизам. Легалистички и уставобранитељски је написан са јасним формулацијама које је тешко нападати и оспоравати, јер се држи уставних и међународноправних формулација“, каже Вукадиновић за „Време“.
Истиче да баш због тога није није чудно да режим за сада прећуткује Меморандум.
„Студентски Меморандум се напада само из екстремних, квазиграђанистичких позиција које немају дубље утемељење осим на српском Твитеру“, каже Вукадиновић.
Међутим, указује да је важније питање ефекта и сврсисходности. „Претпостављам да су студенти њиме покушали да предупреде прозивке режимских медија и њихових гласноговорника о томе да су ‘пицулићи’ и ‘куртијевци’, па су желели да нагласе ту патриотску, националну и државотворну линију“, каже Вукадиновић.
Вучић ће покушати да капитализује Меморандум
Истиче и да је извесна невоља у томе колико ће Меморандум студентима „практично, политички и оперативно донети поена“.
„Режим ће се здушно потрудити да Меморандум гурне под тепих. Меморандум ће послужити за ограђивања и тобожња разочарање дела оних који су подржавали студенте, а сада ће рећи да су исти као Вучић или Коштуница или Милошевић, што наравно не стоји“, каже Вукадиновић.
Оцењује да ће Вучић „бежати“ од теме Косова, осим „декларативног, вербалног патриотизма којим ће наставити да маше“ и да ће једнако „утуживати студенте“ као и пре Меморандума.
„Није искључено да ће Вучић покушати да капитализује Меморандум, тако што ће њиме махати у Бриселу, или чак и у Вашингтону, да би добио подршку или повратио део подршке западних центара утицаја коју је изгубио. Могао би да искористи Меморандум на спољнополитичком плану како би се, из бриселско-вашингтонског угла представио као конструктивнији политички фактор“, закључује Вукадиновић.
Мило Ломпар: Студентска листа мора да изазове „цунами ефекат“ (ВИДЕО)
Студенти показали – далеко су од савршених
Политички аналитичар Душан Јањић каже за „Време“ да меморандум показује да је студентски покрет далеко од савршеног.
„Када се све сабере, то је нешто што смо слушали 1988. године када се пробијао Добрица Ћосић и та врста национализма. Сада је то усавршено. То је оно што они уче у школама, то су њихови професори“, каже Јањић.
Оцењује да Меморандум има континуитет са оним што су на студентском протесту на Видовдан 2025. године говорили Мило Ломпар и Момчило Трајковић. „С тим студенти не могу ништа да ураде у реалном животу, јер је то једноставно против реалног живота, и то је већ фаза идеологије која би требало да буде опомена“, сматра Јањић.
Оцењује да је студентски покрет много шири од студената у блокади који су се састали у Крагујевцу и да очигледно имају унутрашњи проблем.
„Ако нешто не знају, не би требало о томе да се изјашњавају. С тим ставовима они су отворили простор свима осим себи: и странкама деснице, и руском утицају, али и Западу који сад може да каже ‘они нас не интересују’“, каже Јањић.
„Не треба ширити бајке“
Објављивање Меморандума он третира као „инцидент, школу коју студенти треба да прођу“, ако претендују да скупе више од 25 одсто гласова на изборима.
„Студенти морају да нађу заједничку платформу, али не такву да поново ширимо бајку, да о Косову говоримо као о миту који је ‘срце Србије’, уместо да се суочимо с реалним проблемом“, каже Јањић.
Говорећи о тим реалним проблемима, он наглашава да се од студената не очекује да „оперу“ политику Александра Вучића.
„Они овим амнестирају Вучића и његове резултате, који су негативни, јер је лоше вођен процес дијалога о нормализацији, и враћају се на тачку која не постоји у животу – да је Косово територија Србије, иако се може рећи да је то стратешки циљ, као што је Кини стратешки циљ Тајван“, закључује Јањић.
Извор: Време
