Пише: Џонатан Кук
Превод: Журнал
Израел и његови гласни заговорници геноцида тврде да је израелски ваздушни напад на болницу Насер у Гази, у недјељу увече — у којем је убијено више пацијената и чланова медицинског особља — био оправдан јер се у болници налазио један политички званичник Хамаса, који се ту лијечио од повреда задобијених у ранијем израелском нападу.
Израел сада искориштава ту чињеницу како би ретроактивно оправдао уништење цјелокупног здравственог система у Гази, остављајући више од два милиона Палестинаца практично без икакве здравствене заштите, усред сопствене геноцидне кампање бомбардовања.
Током протеклог викенда, израелска војска је дигла у ваздух цијелу Турску болницу у Гази, и то без икаквог војног разлога који би то оправдао. Израелски војници су ту болницу мјесецима држали под окупацијом, користећи је као војни положај.
За Израел, та болница је послужила својој сврси — јер Израел не види никакву сврху у томе да палестинске болнице заиста служе палестинском народу. Уосталом, циљ Израела је да истисне Палестинце из Газе, а то је знатно лакше ако у енклави више нема ниједне функционишуће здравствене установе.
Ни у овом случају, израелско „оправдање“ за напад на болницу Насер не покушава ни привидно да се уклопи у било који познати принцип међународног права.
Потребно је подсјетити на нека од давно утврђених правила ратовања — она која се, изгледа, заборављају само онда када их крши Израел.
Џонатан Кук: Ционизам током Холокауста и издаја јеврејског народа
Чак су и борци, када су рањени и више не учествују у борби, заштићени као некомбатанти — што значи да више не представљају легитимну мету. А то тим прије важи за политичке личности.
Све израелске болнице, укључујући и болницу Рамбам у Хаифи, редовно примају и лијече израелске војнике рањене на бојишту. То се догађа и сада — и Израел то нимало не крије.
Па ипак, нико — а понајмање они који данас правдају синоћњи напад на болницу Насер у Гази — не би ни на тренутак сматрао да би било легитимно да Хамас ракетира болницу Рамбам, убије пацијенте и медицинско особље, само да би се домогао једног рањеног војника који се тамо налази на лијечењу.
Али оно што је Израел урадио још је очигледније кршење правила рата, јер је болница бомбардована како би био убијен рањени политичар из Хамаса, а не неки борац.
То би било исто као када би Хамас напао болницу у Израелу, усмртивши израелске докторе и пацијенте, само да би елиминисао неког израелског политичара.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху је недавно провео неколико дана у болници Хадаса Ајн Керем у Јерусалиму, због операције простате.
Да је Хамас напао ту болницу — може ли се уопште замислити да би Израел, његови савезници, западни политичари или медији прихватили такав напад као легитиман? То питање не захтијева ни одговор.
Једини разлог због којег је у реду да Израел нападне палестинску болницу, убије палестинске цивиле и елиминише палестинског политичара, јесте тај што је западна политичка и медијска елита у основи — антипалестински и расистички настројена.
За њих, палестински животи не значе ништа. Израел Палестинце назива „људским животињама“ — а западни лидери у тишини климају главом.
Некада су Јевреји били доживљавани на исти начин — као „људске животиње“. Њихови животи били су без вриједности. Убијани су индустријским размјерама широм Европе.
Данашња Европа није ништа другачија, нити су Сједињене Државе. Једина разлика је у томе што Јевреји више нису објекти институционалног расизма и структурног насиља Запада. Данас су то Палестинци.
Расизам Запада који је водио ка Холокаусту и даље је присутан. Нисмо научили ништа из историје. Наша политика није еволуирала даље од нивоа политике наших прадједова. Геноцид у Гази је холокауст наше генерације. И ми у томе сносимо једнаку кривицу.
Џонатан Кук је награђивани британски новинар. Живио је и радио у Назарету, у Израелу, пуних 20 година, а 2021. године се вратио у Велику Британију. Аутор је три књиге о израелско-палестинском сукобу: Крв и религија: Скидање маске са јеврејске државе (2006), Израел и судар цивилизација: Ирак, Иран и план за прекрајање Блиског истока (2008) и Нестајућа Палестина: Израелски експерименти у људском очају (2008).
Извор: JonathanCook.net
