Пише: Александар Живковић
Више личног примјера није на одмет у прављењу цивилизованог система. Народ, ипак, треба да задржи мућкове за кажњавање бахатих. И то је демократија.
Три вијести из црногорског економског живота обиљежиле су минуле дане. Досадашња туристичка сезона подбацује за 7,9% у односу на претходну годину (авио санкције Русији), смањена је незапосленост за десетак процената, али је и даље на високом, неевропском нивоу, и најзад, нашао се један министар који није ни цент потрошио за тзв. репрезентацију.
Министар енергетике Саша Мујовић.
Не знамо, а слутимо, да му то неће донети поене међу министарском сабраћом, али је лијепо одјекнуло у народу, исцрпљеном од привилеговане политичке касте, која сваки дан сузе лије над угроженим „достојанством Црне Горе“, а заправо машта о рестаурацпји система у којем су се тако лијепо „сналазили“. За послове, станове и – репрезентацију.
Руку на срце, свуда тога има. У шпарној Њемачкој недавно су схватили да министарка спољних послова троши стотине хиљада евра, из државног буџета наравно, на шминку.
Али она је један од стубова коалиције и – ником ништа. Послије се чуде бијесу омладине на демонстрацијама, гласању за вансистемске странке итд, Чуде се у медијима богате репрезентације.
Лични примјер министра Мујовића, свакако треба поздравити и никакако потцјенити снагу личног примјера у борби за цивилизовано друштво. Али он не може да замијени напор да се изгради систем уистину достојанствене Црне Горе. Коначно се посветити изградњи државног и локалног апарата као сервиса грађана то је политички задатак број један.
Некада су грађани јајима (мућковима) гађали министре корупционаше. Ни сада то није лош демократски метод када се у држави суочимо са бахаћењем политичке касте.
Да је јаја било више можда би агонија краће трајала.
