Пише: Џонатан Кук
Ево једне веома чудне ствари. Годинама су западни медији и политичари с немаром игнорисали чињеницу да Хамас није џихадистички покрет, попут Ал-Каиде или Исламске државе, него је искључиво палестински национални ослободилачки покрет — иако утемељен на исламистичкој идеологији која га разликује од секуларних палестинских покрета као што је Фатах.
Недуго након напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године, израелски премијер Бењамин Нетањаху стао је уз америчког државног секретара Ентонија Блинкена и изјавио, без икаквог околишања: „Хамас је ИСИС [Исламска држава]… и Хамас треба третирати потпуно исто као што је био третиран ИСИС.“
Међутим, Хамас, за разлику од Ал-Каиде и Исламске државе, не тежи обнављању калифата који би обухватио све муслимане без обзира на државне границе. Хамас жели створити палестинску државу у Палестини. Израел је одлучан да спречи настанак било какве палестинске државе, чак и ако то подразумијева чин геноцида.
Хамас не захтијева строго придржавање вјерских закона, нити даје предност исламу у односу на палестински национални идентитет.
Хамас није, како Израел и његови заступници на Западу покушавају представити, дио неког исламског крсташког похода који води глобални рат против вриједности наводне јудео-хришћанске „цивилизације.“
Хамас не прогони хриђћане (хришћанска заједница је прилично мирно живјела у Гази све док Израел није почео бомбардовати њихове цркве), нити приморава жене да носе вео.
Одлука Уједињеног Краљевства да означи Хамас као терористичку организацију у свим његовим аспектима — војном, политичком и социјално-хуманитарном — у великој мјери је оправдана искривљеним представљањем идеолошке природе Хамаса.
Не спомињем ово да бих хвалио Хамас (погледајте правну ограду испод), већ да бих указао на садашње, фрапантно лицемјерје цијелог западног медијског апарата.
У овом тренутку имамо огранак Ал-Каиде у Сирији, сада познат као ХТС (Хајат Тахрир ал-Шам). Западни новинари, као и обично предвођени Би би си-јем, натичу се у објашњавању како се ова група преко ноћи трансформисала из покрета главосјеча у умјерену, „разноликости наклоњену“ сиријску националну ослободилачку организацију.
Медији одједном показују дубоку забринутост да разјасне разлику између милитантног џихадизма и исламског националног отпора, инсистирајући да је ово друго прихватљиво.
Та разлика се, наравно, представља као оправдање да британска и америчка влада брзо уклоне ХТС са листе терористичких организација, чак и док те исте владе остају досљедне забрани Хамаса. То је разлог због којег овај рестаурирани огранак Ал-Каиде сада бива прихваћен као „добра“ сиријска националистичка организација, која је наводно спремна да уједини земљу.
Поента је сљедећа: западни медији врло добро разумију разлику између џихадиста и исламских националиста када то желе. Али то чине само када им британске и америчке службе националне безбједности то нареде.
То је понашање оне исте „слободне штампе“ коју нам представљају као независну и објективну. ПРАВНА НАПОМЕНА: Горња запажања имају искључиво аналитички карактер и нису ни на који начин намјењена „подстицању подршке“ за Хамас, што би било у супротности са Чланом 12 Закона о тероризму Уједињеног Краљевства. Хамас је од стране владе Уједињеног Краљевства проглашен терористичком организацијом.
Џонатан Кук: Ционизам током Холокауста и издаја јеврејског народа
На крају крајева, ко смо ми да доводимо у питање мудрост владе у примјени закона о борби против тероризма како би новинаре затварала на 14 година због указивања на недосљедности у њеној политици?
Ко смо ми да доводимо у питање право британске полиције да упада у домове независних новинара, истражује их и хапси, као што је био случај са Ричардом Медхерстом и Асом Винстенлијем, због наводног непридржавања званичног става владе о Хамасу?
Ко смо ми да доводимо у питање зашто британски медији, који се поносе славном традицијом слободе штампе, не извјештавају о хапшењима и истрагама независних новинара од стране полиције због наводног кршења Члана 12 у вези с Хамасом, док се истовремено Члан 12 очигледно не примјењује на ХТС?
Ништа од горе наведеног не би требало тумачити као сугестију да Британија није у потпуности демократска држава или да показује било какве знакове да постаје полицијска држава.
Џонатан Кук је награђивани британски новинар. Радио је у Назарету, Израел, 20 година, а у Уједињено Краљевство вратио се 2021. године. Аутор је три књиге о сукобу Израела и Палестине: Крв и религија: Разоткривање јеврејске државе (2006), Израел и судар цивилизација: Ирак, Иран и план за преобликовање Блиског истока (2008) и Нестајање Палестине: Израелски експерименти у људском очају (2008). Уколико цијените његове текстове, размислите о томе да му понудите финансијску подршку.
Извор: Jonathan Cook.net
