U ponedeljak, 26. septembra sa početkom u 12 sati u Svečanoj sali Matice srpske održana je promocija prve (G – Demografski pregled) i druge (Demokratija–Đuša) knjige Trećeg toma Srpske enciklopedije. Prisutne goste pozdravili su Njegovo preosveštenstvo Vladika bački Irinej i gradonačelnik Novog Sada, gospodin Miloš Vučević. U ime Matice srpske, o projektu Srpske enciklopedije – koji zajedno realizuju ova najstarija kulturna i naučna ustanova u Srba, kao i Srpska akademija nauka i umetnosti, dok je izvršni izdavač Zavod za udžbenike – govorio je prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske koji je ujedno i predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti prisutnima se obratio akademik Stevan Pilipović, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu. O Trećem tomu Srpske enciklopediji besedili su član Uređivačkog odbora, akademik Slavenko Terzić i prof. dr Dušan Drajić, doskorašnji član ovog odbora.
Vladika bački Irinej istakao je da je Srpska enciklopedija najznačajniji poduhvat u novijoj srpskoj izdavačkoj delatnosti. Posle svih lutanja, zabluda i stranputica, kada je sve što je srpsko, nažalost, bilo zaboravljeno i potiskivano, sama pojava Srpske enciklopedije ukazuje na to da u duhovnoj borbi za očuvanje identiteta našeg naroda, pored Crkve, Matica srpska zauzima najvažnije mesto.
Gradonačelnik Novog Sada, gospodin Miloš Vučević, rekao je da je ponosan i počastvovan što je Grad Novi Sad uključen u projekat od izuzetnog nacionalnog značaja, te je naglasio kako veruje da će se, zajedničkim snagama intelektualne elite i gradske vlasti, poduhvat objavljivanja enciklopedije dovesti do kraja, jer je Srpska enciklopedija „srpska knjiga nad knjigama“, kao i naše ogledalo koje ostavljamo potomcima.
Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić naglasio je da je akademik Čedomir Popov bio ona ličnost koja je najzaslužnija za zasnivanje ovog kapitalnog projekta. Još od 90-ih godina prošlog veka vrsni intelektualci i rukovodioci Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti uvideli su ogroman nedostatak u nacionalnoj enciklopedistici, ali je, nažalost, do realizacije njihove ideje (iako se intenzivno radilo na Azbučniku) prošlo mnogo vremena do donošenja Zakona o Srpskoj enciklopediji 2005. godine, kada se krenulo sa konkretnim aktivnostima (iduće godine formiran je Uređivački odbor od 24 člana koje su delegirali SANU i Matica srpska).
Akademik Stevan Pilipović istakao je da je Treći tom Srpske enciklopedije pokazao da su odrednice koje on sadrži pisane na izuzetno visokom nivou, a neke od njih zahtevaju i posebno stručno angažovanje, kao npr. Drugi svetski rat. Prema njegovom mišljenju, zastupljene su odrednice o svim naučnim radnicima, umetnicima, istorijskim ličnostima i drugim pregaocima koji su doprineli razvoju naše zemlje.
Posle pregleda istorijskog razvoja enciklopedistike, akademik Slavenko Terzić istakao je da je posao glavnog i odgovornog urednika Srpske enciklopedije veoma odgovoran, kako sa organizatorskog, tako i sa naučnog aspekta, dok značajna odgovornost leži i na urednicima stručnih redakcija. Pojava Srpske enciklopedije, nesumnjivo, naglasio je akademik Slavenko Terzić, jeste najznačajniji projekat u srpskoj kulturi, te zato Srpska enciklopedija zaslužuje ne samo poštovanje i divljenje svih nas, nego i nepokolebljivu podršku države u svakom pogledu.
Prof. dr Dušan Drajić rekao je da je sa posebnom pažnjom, pored svoje Redakcije za elektrotehniku, energetiku i informatiku, pratio rad na odrednicama iz oblasti mašinstva, saobraćaja, rudarstva, te prirodnih nauka. Opisujući aktivnosti na sednicama Uređivačkog odbora čiji je donedavno bio član, istakao je da se svakom pitanju pristupalo seriozno i savesno, te da su se svi uključeni u rad enciklopedije potrudili da pronađu verodostojne i relevantne izvore za svoje odrednice.
U prepunoj Svečanoj sali Matice srpske promociji su prisustvovali mnogi članovi Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije, kao i predstavnici kulturnih i naučnih institucija, te organa vlasti.
Izvor: www.maticasrpska.org.rs
