У свијету јединствени натјечај за нове хрватске ријечи часописа Језик понудио је нове „успјешнице“ попут „јавнозборства“ (PR), „одрицајнице“ (изјава о одрицању од одговорности), „пријеводника“ (титлови), „приказника“ (дисплеј), „закључаја“ (lockdown)…
Санда Хам, професорица с осјечког Свеучилишта протекли викенд није се скидала с малих екрана. Самозвано Повјеренство за избор нових ријечи, чија је Хам предсједница, из часописа Језик који организира натјечај за најбољу нову хрватску ријеч, уз потпору Закладе „Др. Иван Шретер“, објавило је овогодишње резултате. Изабране су „најбоље ријечи“ – „преструјник“, „шећерице“ и „бакроза“. Судећи по досадашњем искуству, њих чека иста судбина некориштења у свакодневном језику, као и велику већину досадашњих новотвореница, најчешће сложеница.
Што заправо значе ти нови изрази? „Преструјник“ је, на примјер, адаптер за струју. Премда је Повјеренству ова ријеч потребна у језику, јер – како кажу – сужава појам и точно га одређује, не би се рекло да има потенцијал да заживи међу грађанством, или – да будемо на линији – пучанством, како је почетком 90-их у навали новохрватства окарактеризиран народ. Другу награду освојиле су „шећерице“ створене с намјером да буду заједнички назив за, примјерице, шећерну репу и шећерну трску, док је трећа „бакроза“, ријеч настала као замјена за Вилсонову болест, односно хепатолентикуларну дегенерацију до које долази због накупљање бакра у ткиву.
У ужој конкуренцији још су били „изазор“ (ретровизор), „јавнозборство“ (ПР), „круготок“ (кружни ток), „обрубник“ (лајсна), „одрицајница“ (дисцлаимер; изјава о одрицању од одговорности), „придатак“ (плуг ин), „пријеводници“ (титлови), „приказник“ (дисплеј), „закључај“ (lockdown) „знојилиште“ (сауна)…
Прилог о јединственом натјечају на свијету емитиран је најприје у регионалном па у централном Дневнику ХРТ-а, а касније и у Вијестима из културе, а Хам је давала изјаве и по осталим медијима хвалећи се досадашњим језичним „успјешницама“ попут ријечи „раскружје“ за ротор, а спомињали су се и „суосник“ који би требао замијенити коаксијални кабел и „очврсје“ или „стројевина“ за hardware. Посебно се поноси „затипком“ који би требао бити типфелер или „страничником“ за bookmark, да не спомињемо „друштвостај“ за lockdown, „велепошаст“ за пандемију, „крунски вирус“ за коронавирус и све тако томе слично.
Све у свему била би то забава за доконе да намјера покретача овог натјечаја није наставак чишћења хрватског језика од туђица с нагласком на српски језик, као и тужна чињеница да се промовира чак и у неким школским уџбеницима за хрватски језик. О „угрози“ хрватског језика од „агресије с истока“ посебно воли говорити управо Санда Хам, тврдећи да је Србија само наставила тамо гдје је стала прије Домовинског рата, јер „Србија уствари никад не престаје“. Такођер је заговарала титловање, пардон „пријеводништво“ серије „Луд, збуњен, нормалан“, јер ваљда не разумијемо Мустафу Надаревића.
Прије шест година у јавности су изашли мејлови послани с адресе осјечке језикословке у којима је сураднике прозивала као „хомосексуалце“ и „кује“ те их називала „будалашима и србољубима“ којима је „све хрватско одурно“. Сурадник споменутог часописа Марио Грчевић својевремено се залагао да се усташки поздрав „За дом спремни“ уведе у службену употребу у Хрватској војсци. Очито би неки радо да се опет донесе Закон о чистоћи хрватског језика, као што је то било у вријеме НДХ и како се захтијевало почетком деведесетих када су озбиљно предлагане новчане казне за кориштење туђица, посебно из српског језика (старији ће се сјетити поплаве разликовних рјечника српског и хрватског језика) па чак и затворске казне.
Г. Борковић
Извор: Портал Новости
