Пише: Милија Тодоровић
Било је хуморескно слушати прије неку ноћ како су сви учесници локалних избора у Будви били презадовољни оствареним. И они са 9 одборника, и они са 7, и они са 3, па чак и они са 2 или једним одборником. Међутим, међу свим тим фолирантима, моју пажњу плијени ДПС који констатује јачање своје политичке мисије, и „пад“ владајуће коалиције. За невјероват!
Ријеч је о странци која је у епоху црногорске независности ушла као владајућа партија. Како на државном нивоу, тако и на нивоу Будве. Е од тада па до прексиноћ, са ДПС-ом се десило толико тога. И то „толико тога“ се може квалификовати на разне начине, али никако као раст или јачање ДПС-а.
Најприје је вођа апсолутне власти у Будви, и један од стваралаца ДПС-а, Свето Маровић осуђен као вођа криминалне организације, а поменута партија доживјела лом подршке и изгубила власт. А онда је са најновијим промјенама ова странка свој слободни пад повјерења зауставила на 7 одборника (од укупно 33 у Будви). Мандићев и Царевићев ДФ освојио је преко 50% подршке Будвана. И та је подршка овој про-српској коалицији остала до данас. Јовановићева „наш град Будва“ је експлицитно везана за традиције литија из 2020., ништа мање од листе коју је предводио Микијељ. Они заједно имају преко 50 %, а уз све сорте Демократа и ПЕС-а, идеја анти-ДПС реформа има још увјек 2/3 већину у овом медитеранском граду.
А ДПС? Па ето, од 2020, та партијица, ни из трећег пута не може да пребаци лимит од 7 одборника. И то они зову јачањем?
