Пише: Бурхан Сонмез
Након што је прошло четрдесет дана од смрти Кара Аге и након што је земља с његовог гроба упила много кише и добро одстајала, позвали су мајстора под именом Авдо, који је од прошле године лутао селима висоравни и правио споменике.
Двојица Кара Агиних синова ставила су у длан мајстора Авда један златник из периода Републике и рекли да ће му, ако споменик буде величанственији од оног који је направљен за оца непријатељске породице, дати још три златника по завршетку посла.
Водили су Авда по оближњим потоцима и брдима и показивали му камење које може да изабере.
Када је у земљи натопљеној водом на јужној падини видео како вири сјајни мермер, Авдо је, не могавши очима да верује, рекао да дуго није видео тако леп камен.
Вукли су са шест упрегнутих коња мермер везан са шест конопаца и донели га у село стрпљиво мењајући успут ужад која су пуцала.
Око мермера су се знатижељно окупили старци, млади и деца.
Мирко Даутовић, експерт за међународне односе: Плаши ме хаос који се шири свијетом
Старији су рекли да су овако раван и обрађен мермер раније често сретали и да су га људи из других села носили и стављали га у темеље својих кућа, џамија и чесама.
На висоравни је било много камења, али није било много мермера.
Обрађене стене су биле остаци из османског периода, али мермер је био старији, од када су овде владали Византинци, доносили су га издалека и користили за грађевине.
Врло вероватно су и овај мермер Византинци обрадили и углачали, учинили да буде округао као точак, али чудно је било то што на њему нема никаквог натписа.
Мислећи да је натпис можда на другој страни, опет су га усправили уз помоћ коња, па су испрали водом доњу страну прекривену блатом, маховином и црвима.
Када се на мермеру, на страни која вековима није видела сунце, указао дубоким линијама урезани крст, гледали су га запрепашћено и оклевајући.
Око крста су биле исписане речи неким заборављеним алфабетом.
Надали су се да ће се на месту где је био тако леп камен појавити благо, а пошто га нису нашли, остала је још вероватноћа да је иза камена остала клетва.
Старији су рекли Кара Агиним синовима да однесу мермер и врате га на исто место, како село не би захватила нека невоља.
Где је могло да се види да се на муслиманско гробље постави хришћански крст?
Мајстор Авдо се успротивио.
Питао је сељаке, који су само због војне обавезе имали прилику да оду далеко и виде велики град, да ли међу њима има неког ко је служио војску у Истанбулу.
Добро, има ли неког ко је служио у Трабзону?
Један је иступио, рекао је да је служио војску у Трабзону и да је то најлепши град у Турској – биће да други није видео.
На питање је одговорио да зна за Фатихову џамију у Ортахисару, да је тамо, наравно, клањао подневни намаз када је имао слободан дан.
Авдо је после објаснио.
То није одувек била џамија, већ је изграђена као црква.
Тамо су хришћански краљеви правили церемоније крунисања и тамо су одржаване сахране краљева.
Када је султан Мехмед Фатих освојио град, претворио је цркву у џамију, баш као што је раније у Истанбулу урадио са црквом Аја Софија.
Дајући и примере других градова, Авдо је рекао да је био сведок да је на многим местима муслимански михраб направљен од хришћанског мермера.
Старци су незадовољно покушавали да објасне да се званични турски назив села Конак Гормез помиње у изворима из османског периода, али да су га сви на висоравни знали по курдском именом Шекан и да им је то довољно.
Авдо је упорно наставио да је и Хајмана, назив висоравни на којој живе, потицао од хришћанских Јермена, да су Јермени за себе говорили Хај, али је гомили која га је слушала понестало стрпљења.
Оштро су рекли Авду да престане да их понижава и да, уместо порекла њиховог села, истражи своје порекло, а онда су отишли.
Рекли су да знају да је овде дошао пре годину дана, али да не знају где је пре тога живео нити којег је порекла.
Како је могуће да је један каменорезац ишао на тако далека места и говорио толике језике?
Авдо им је рекао да не зна одакле потиче, да је растао као сироче и да је у сваком граду у којем је био од детињства мешао с различитим језицима, те да је због тога научио курдски, турски, арапски, јерменски, сиријски и грчки.
Извор: Данас
