Оно што су могли и требали да ураде Вујановић и Ђукановић, а нијесу, урадио је Јаков. Правим и традиционалним поводом истакао је врлину грешног човјека, и указао на добре стране оног политичара који је имао и мана. И тиме, на најбољи начин, својим протоколарним дејством, истакао континуитет државе и институције њеног предсједника
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Црногорски предсједник Јаков Милатовић наступа са промјењивим успјехом, што би рекли спортски репортери. Ономад је изненадио Столтенберга помињањем жртава у Мурину, и то и сред Брисела. Затим је дозволио да њега изненади Пленковић форсирањем приче о одштети и злочинима учињеним према Хрватима. Међутим, на годишњицу смрти бившег предсједника Момира Булатовића је – бриљирао.
Оно што су могли и требали да ураде Вујановић и Ђукановић, а нијесу, урадио је Јаков. Правим и традиционалним поводом истакао је врлину грешног човјека, и указао на добре стране оног политичара који је имао и мана. И тиме, на најбољи начин, својим протоколарним дејством, истакао континуитет државе и институције њеног предсједника. Лијепа ријеч, сјећање на добре ствари и свијест да историја не почиње од нас. Све три ствари бијаху урнисане у епохи МЂ владавине.
А посебно је важно што је истакнута Булатовићева некористољубивост. Која је у времену за нама, и у покојниковом ДПС окружењу била риједак бисер међу политичарима на власти. Е тако се васпитава и у добром правцу образује јавно мнење. Одавањем почасти и сјећањем на друге. На претходнике. Треба умјети и хтјети тако нешто радити. И баш таква протоколарна педагогија припада функцији предсједника.
И баш су се због тога, огласили са ланца многи „гласноговорници“ пропале идеологије која дијели, шири мржњу и не схвата, да ће Црна Гора постојати без њих на власти. Односно, да ће постојати управо захваљујћи њиховом политичком нестајању.
До читања у наредном броју….