Биограф који истражује њемачког филозофа Хегела открио је огромну ризницу раније недокументованих предавања која би могла да промене перцепцију о једној од водећих личности модерне западне филозофије.
Више од 4.000 страница белешки о предавањима Џоџа Вилхелма Фридриха Хегела пронашао је Kлаус Вивег у библиотеци надбискупије Минхен и Фрајсинг.
„Откриће ових рукописа је упоредиво са проналаском нове Бетовенове партитуре или раније невидљиве слике Kонстебла“, рекао је Вивег, професор на Универзитету “Фридрих Шилер” у Јени у Немачкој.
Рекао је да је рано читање белешки наговестило ново разумевање како је Хегел формирао своје утицајне идеје о естетици, филозофији око лепоте и уметности и како је анализирао Шекспирове драме да би помогао у развоју својих идеја. Претпоставља се да је транскрипте написао Фридрих Вилхелм Kарове, један од првих студената на Хајделбершком универзитету коме је Хегел предавао током филозофског времена између 1816. и 1818. Хегелове идеје и дела су значајне по својој огромној тешкоћи, пише Гардијан.
Британски филозоф Бертранд Расел описао га је као „најтежег за разумевање великих филозофа“. Вевег се нада да би ново откриће могло донети јасноћу.
Радове ће сада саставити у издање са коментарима тим међународних стручњака, на челу са Вивегом и Kристијаном Илисом, професором филозофије на Универзитету у Бамбергу.
„Главни делови Хегеловог дела познати су само кроз његова предавања, тако да научници већ дуго покушавају да пронађу транскрипте“, рекао је Илис. Неколико је пронађено и објављено у 19. и 20. веку, али је током година откривање новог материјала постајало све мање и мање вероватно.
Вивегово откриће је вероватно највеће те врсте икада. Откривено је након што му је читалац његове недавне биографије о Хегелу указао на архиву Фридриха Виндишмана. Виндишман је био професор католичке теологије у Минхену чији је отац, Kарл Јозеф Хијероним Виндишман, био филозоф и Хегелов пријатељ. Писмо између Хегела и Kарла Виндишмана показује да је Kарове поклонио комплет рукописа овом последњем.
Иако је истраживање материјала тек почело, већ је дошло до једног значајног налаза: кутије садрже транскрипт са једног од првих предавања које је Хегел одржао о естетици. Тренутно, свако знање о Хегеловим размишљањима о естетици потиче из много каснијих предавања одржаних у Берлину. Њих је након његове смрти објавио његов ученик Хајнрих Густав Хото користећи комбинацију транскрипата предавања и Хегелових сопствених белешки. Пошто није било других извора са којима би се ово упоредило, појавила су се питања колико је на овај материјал утицао Хото.
Зато би откриће раних предавања могло помоћи да се коначно разјасни неизвесност. „Хегел је прво држао предавања о естетици у Хајделбергу. Док је држао предавања у Берлину, значајно је прерадио своје идеје“, рекао је Илис.
„Ово је први пут да је пронађен било какав транскрипт ових оригиналних предавања из Хајделберга.
Први поглед на странице које се односе на естетику открио је низ занимљивих детаља који илуструју Хегелове мисаоне процесе. Његови рани погледи на дефиницију уметности, на пример, јасно долазе до изражаја. „Текст показује како Хегел дефинише уметност као прелепу средину између мисли и стварности. Он сугерише да је права функција уметности хармонија апстракције и стварности“, рекао је Вивег. „Видимо саму основу његових каснијих теорија. У овој фази то је посао у току.”
Чини се да су Хегелове идеје о разлици између уметности и религије јасније дефинисане у транскриптима и чини се да он расправља о широком спектру тема, у распону од Аристотеловог текста о поетици, Софоклове Антигоне и Аристофанове комедије до Шекспировог Хамлета, Гетеа и Драма Фридриха Шилера “Разбојници”.
Kоначно, Хегел по први пут дефинише три парадигме филозофске историје уметности као симболичну, класичну и романтичну, а такође истиче важност Шекспирове драме. Такође се показало да се тема слободе – тема по којој је Хегел можда најпознатији – такође дотиче у транскрипту. „Не само да се прве странице баве овом централним темом слободе, већ га и последње стране. Транскрипт се завршава нагласком на сопству, на слободи појединца и њеном портретисању у уметности. То нам показује да уметност несумњиво доприноси идеји која је толико критична за наше животе данас, да образовање води ка слободи“, рекао је Вивег.
Можда је прерано говорити да ли се у радовима крију неке потпуно нове и непознате Хегелове идеје, али истраживачки пројекат очекује да ће се продубљивати разумевање филозофа, али и његових ученика. „Kарове је био веома интелигентан, пажљив студент који је пратио Хегела неколико година. Стога се можемо надати до сада непознатим тезама, примедбама и претпоставкама из Kаровеове интерпретације ових предавања, као и бољем разумевању развоја Хегелове мисли“, рекао је Илис. „А можда ће бити још тога. Радујемо се изненађењу.”
Извор: nedeljnik.rs
