Драго Пилсел: У ћелији светог Василија Острошког
16. јануар, 2024.
Свак свој посао
17. јануар, 2024.
Прикажи све

Орвел и Хаксли, весници новог доба: Најавили свет срећних робова лишен племенитости и храбрости

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Неће бити потребно да се књиге забране јер нико неће желети да их чита. Истина ће се удавити у мору потпуно неважних информација. Преовладаће тривијална култура, а дела високе културе биће заборављена. Обожаваћемо технологије које умањују нашу способност да размишљамо.

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Овако је тридесетих година прошлог века пророчки у свом роману „Врли нови свет“ предвидео Олдус Хаксли од чијег рођења се навршило 130 година.

Тај јубилеј, као и 120 година од рођења Џорџа Орвела, 100 година од једног од првих дистопијских романа – „Ми“ Јевгенија Замјатина, 70 година од књиге „Фаренхајт 451“ Реја Бредберија, која радикализује Хакслијеву представу о свету, повод су за изложбу „Весници нашег доба“ коју је библиотекар саветник Вука Јеремић приредила у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

Орвел и Хаксли

Орвел и Хаксли предвидели савремени свет © Sputnik / Марија Јаковљевић

Отупели човек са којим можете шта хоћете

„Наша свакидашњица, удаљена пуних четрдесет година од (за Орвела) будуће и застрашујуће 1984, нажалост даје за право и једном и другом писцу који су највећу књижевну славу стекли управо романима чија се актуелност потврђује у данашњем свету“, каже Вука Јеремић.

Јеремић подсећа да је Орвел у роману „1984“ описао неповерљиве, страхом оковане људе, који се насилним методама претварају у робове спремне да беспоговорно извршавају налоге својих тлачитеља.

С друге стране, истичући да људско биће има неограничен апетит за забавом, Хаксли је у делу „Врли нови свет“ пружио слику срећних робова који добровољно живе у затвору без зидова, обожавајући своје господаре и са радошћу се препуштајући чарима технологија које укидају њихову креативност и способност мишљења:

„Код Орвела човек се покорава страхом, код Хакслија излагањем уживању и задовољствима, али те две концепције се сусрећу у једној тачки. На једној страни имате застрашивање, на другој отупелост, а резултат је исти – човек са којим можете да радите шта хоћете“.

Данашњи свет више наликује Хакслијевом

Хаксли је писао „Ова цивилизација нема апсолутно никакве потребе за племенитошћу и хероизмом“, а Орвел „Трагедија припада старим временима, кад је још увек било приватног живота, љубави и пријатељства“.

„Иако на планети још увек има деспотских режима који су по тоталној контроли становништва, спровођењу насиља и прогону неистомишљеника сасвим налик Орвеловој Океанији, ипак се на први поглед чини да је већи део савременог света у складу са Хакслијевим предвиђањем које је он изнео 17 година пре него што је објављен Орвелов роман. Када се окренемо око себе, заиста запажамо много тога из Хакслијеве Светске државе – генетске манипулације и експерименте који не маре за далекосежне последице, застрашујуће модификације људског генома, слепу веру у технолошки напредак, превласт тривијалних над озбиљним садржајима, потискивање уметности, а форсирање забаве па чак и свођење уметности на забаву и спектакл, површност, егоизам, отуђење, конзумеризам, баук старости, диктатуру идеала вечне младости и лепоте по сваку цену“, истуче Спутњикова саговорница.

Орвел: Бити идеолошки исправан значи бити несвестан. Нико нема ништа своје до оних неколико кубних сантиметара у лобањи © Sputnik / Марија Јаковљевић

У Орвеловом роману Министарство истине има задатак да пласира лажне информације, Министарство мира се бави ратом, Министарство љубави терором обезбеђује дисциплину и јавни поредак, Министарство обиља држи људе у бедном материјалном положају.

„Са оваквим апсурдима срећемо се и у нашој реалности, али без Орвеловог сатиричног набоја. Видимо исте појаве – покретање крвавих ратова широм света проглашава се миротворним акцијама, а бомбардовање цивилних и војних циљева бласфемично се назива Операцијом Милосрдни анђео или Племенити наковањ. Сведоци смо и гротесктног изобличавања језика за идеолошке потребе креирањем нових родних идентитета“, примећује Јеремић.

Хаксли: Кад је човек друкчији, суђено му је да живи усамљен. Ја хоћу бога, поезију, праву опасност, слободу, доброту. Хоћу грех. Тражим право да будем несрећан © Sputnik / Марија Јаковљевић

Разарање породице

Код обојице „весника нашег доба“, наглашава ауторка изложбе, на удару је породица, јер њено разарање обеснажује појединца, претварајући га у погодан материјал за „обраду“ и манипулацију:

„У роману ‘1984’ дословно се каже – ‘Раскинули смо везу између детета и родитеља, између човека и човека, између човека и жене’. Деца се уче да цинкаре своје родитеље и бивају за то похваљена од режима. У ‘Врлом новом свету’ природно рађање је проглашено нецивилизованим па се размножавање обавља вештачким методама оплодње и инкубације. Родитељство је подвргнуто руглу и подсмеху. Једино Дивљак, потекао из изолованог резервата, настао природним путем из везе мушкарца и жене, плаче на одру своје мајке и изазива згражавање околине која смрт доживљава само као физиолошку чињеницу. Да би се развила равнодушност према смрти, бебе од 18 месеци се воде у Умиралишта за самртнике где се забављју и једу слаткише“.

Ревидирање историје

Јеремић скреће посебну пажњу на однос према историји.

Ко контролише прошлост, контролише будућност, ко контролише садашњост, контролише прошлост. Најефикаснији начин да се униште људи је да им се ускрати разумевање сопствене историје, тврди Орвел.

„Савремени моћници на исти начин ревидирају најважније догађаје из историје и тако манипулишу појединцем, целим друштвима, планетом и нашом судбином. Поражени постаје победник, жртва постаје насилник, видели смо ко обележава победу, видимо ко је геноцидан, све по вољи и жељи онога који држи полуге јавности“, упозорава Вука Јеремић.

Орвел: Нико кога доведемо овде не устаје против нас © Sputnik / Марија Јаковљевић

Поред књига и публикација о поменутим насловима и њиховим ауторима, наша саговорница је одлучила да на плакатима прикаже најважније цитате који су, како каже, привукли и неретко шокирали студенте библиотеке:

„Ставила сам кратке и убојите цитате који заиста заврте човеку памет у смислу њихове актуелности. Имате људе који су, као и ја, давно читали и знају да се та атмосфера пресликава на савремено доба, али не могу да схвате, као ни ја, да из пасуса у пасус срећете такве реченице као да Орвел и Хаксли седе ту негде, осврћу се око себе и пишу. То је саблажњиво. То потреса, видим, и студенте“.

„Обожавамо технологије које умањују нашу способност да размишљамо. Некада је знање било врховно божанство, истина највеће добро, а све остало је било потчињено њима. Нагласак се сада померио са истине и лепоте на удобност и задовољство“, написао је 1931. године Олдус Хаксли.

Извор: Марија Јаковљевић/sputnikportal.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *