У Црној Гори сви избори, парламентарни или локални, доводе до појачаних тензија и манипулације бирачима, а изузетак неће бити ни предстојећи, у Мојковцу и на Цетињу, док их у Петњици не треба очекивати, оцјењује за Радио Слободна Европа (РСЕ) аналитичар Центра за демократску транзицију (ЦДТ) Драган Копривица.
Избори у двије општине на сјеверу Црне Горе, Мојковцу и Петњици, као и на Цетињу биће одржани 5. децембра.
Партије учеснице избора у све три општине обећавају економски опоравак, улагања у туризам, пољопривреду и културу.
У све три општине на посљедњим изборима је побиједила Демократска партија социјалиста (ДПС), странка предсједника државе Мила Ђукановића.
Но на предстојеће локалне изборе, сматра Копривица, могла би да утиче промјена власти на државном нивоу, из августа прошле године, када су на парламентарним изборима побиједиле три листе предвођене просрпским Демократским фронтом (ДФ), Демократама и Грађанским покретом УРА, чиме су ДПС након тродеценијске владавине преселиле у опозицију.
На Цетињу борба без Демократског фронта
На Цетињу се за мјеста у будућем локалном парламенту такмичи осам листа, процрногорских и грађанских партија. Просрпски ДФ, најјача владајућа групација на државном нивоу, није предала изборну листу за цетињске изборе.
Цетиње је снажно упориште индипендистичких партија у коме већ 16 година влада Ђукановићев ДПС који је у опозицији на државном нивоу. На изборе иду са изборном листом на којој је, како су навели, 72 одсто нових лица, 23 одсто млађих од 30 година, 30 одсто жена и 12 одсто пензионера. За гласове се такмиче и Социјалдемократска партија, Социјалдемократе…
Од партија актуелне власти на државном нивоу на цетињским изборима учествују Грађански покрет УРА и Демократска Црна Гора.
На атмосферу у кампањи ће утицати догађаји од 5. септембра ове године када је у Цетињском манастиру уз помоћ власти и полиције устоличен митрополит Српске православне цркве (СПЦ) Јоаникије, упркос оштрим протестима грађана и представника црногорских националних организација. Током сукоба са полицијом 60 особа је повријеђено а град је сатима био под огромним количинама сузавца.
Ти догађаји и чињеница да су вадајуће УРА и Демократе подржали устоличење на Цетињу одредиће изборну атмосферу на Цетињу сматра Драган Копривица.
„Тензије ће расти због тога што су још свјежи утисци о ономе што се догађало пред и током устоличења Јоаникија. Набој је велики између грађана Цетиња и представника политичких партија на локалу који су тада били неутрални или су подржали устоличење. Тензије ће порасти и када неко од представника тих партија на државном нивоу буде долазио на Цетиње током кампање“, коментарише Копривица.
Ђукановићев ДПС кампању је почео оптужбама да је УРА, чији је лидер Дритан Абазовић, задужен за безбједносни сектор у Влади, понизила грађане Цетиња, дозволивши да полиција током септембарских догађаја на њих испали сузавац и шок бомбе.
Цетиње је културно-историјски центар Црне Горе и симбол духовне, државне и националне самобитности Црногораца. Иако је, истовремено, и сједиште Митрополије, управо на Цетињу Српска православна црква има најмање подржавалаца у односу на остатак Црне Горе.
Догађаји с почетка септембра изазвали су високе етничке тензије између грађана српског и црногорског националног корпуса у Црној Гори, за које је то била „демонстрација идеологије српског света“ с обзиром да СПЦ негира црногорски национални идентитет.
Према посљедњем попису становништва из 2011. године на Цетињу је живјело 16.500 становника од којих се више од 90 посто изјаснило као Црногорци.
Цетиње је прије распада бивше Југославије било доминантно индустријски град, али су распадом тадашње заједничке државе и током транзиције сва предузећа угашена. Почетком 90-их Цетиње је било симбол отпора ратној политици на простору бивше Југославије.
Петњица још једно упориште суверениста
За разлику од Цетиња, тензије у Петњици се не очекују будући да ће на изборима 5. децембра, за гласове борити, грађанске и партије мањинских народа , међу којима су највеће ДПС и Бошњачка странка, а које имају традицију добрих коалиционих односа.
Од партија из власти на државном нивоу, на изборима у Петњици учествују Демократе и Социјалистичка народна партија. Партије Демократског фронта не учествују на изборима ни у овој општини.
У Петњици која је најмлађа црногорска општина (статус општине јој враћен 2013. године) према посљедњем попису становништва из 2011. је живјело готово 5.500 становника од којих су већина Бошњаци – 83 одсто, док је Муслимана 12 процената.
Петњица је једна од општина на сјеверу Црне Горе из којих су протеклих година због економских разлога отишле хиљаде становника, махом у развијене државе Западне Европе.
Неизвјесно у Мојковцу
За разлику од Цетиња и Петњице гђе су партије из процрногрског и блока мањинских народа доминантне, Драган Копривица више неизвјесности у погледу исхода избора очекује у Мојковцу.
Мојковац, родно мјесто бившег премијера и високог функционера ДПС-а Душка Марковића и Веселина Вељовића, који је деценијама до смјене ДПС-а на државном нивоу, покривао најзначајније функције у сектору безбједности, јако је упориште ДПС-а који три деценије контролише локалну власт.
У Мојковцу је предато шест листа , а политичке снаге сучелиће представници готово свих партија из власти и опозиције на државном нивоу.
Драган Копривица оцјењује да ће промијењени однос снага на државном нивоу, од избора из августа када је након три деценије промијењена власт, утицати на пораст тензија пред изборе у Мојковцу.
„Ту ће више бити тензија по политичкој него по вјерској или националној линији. Сјетимо се инцидената и физичких обрачуна између представника супротстављених политичких партија уочи избора који су у Мојковцу одржани прије четири године (вербални напад на лидера Демократа Алексу Бечића). Сада имамо и промјену на изборима на државном нивоу па ће и то додатно подићи политичке страсти у Мојковцу“, каже Копривица.
У Мојковцу су већ почеле предизборне трзавице. Улаз у локално ођељење полиције данима „чувају“ опозиционе партије у том граду, а које су власт на државном нивоу, у покушају да спријече грађане да пријаве пребивалиште у Мојковцу чиме би стекли право гласа.
Наиме, према црногорским прописима, грађани могу да промијене пребивалиште града у коме тренутно живе и пријаве га у било којој другој општини. Ако то учине до дана закључивања бирачког списка, који је десет дана прије одржавања избора, стичу право да гласају у том граду.
Из Грађанског покрета УРА оптужили су ДПС за предизборни „изборни инжињеринг“, сматрајући да управо они своје присталице доводе из других градова и пријављују их у Мојковцу како би повећали број гласова 5. децембра.
Из ДПС-а су то демантовали, оптужујући УРА и остале опозиционе партије да блокадом улаза онемогућавају грађане да приступе служби гдје се издају документа.
У Мојковцу је прије десет година живјело 8.622 становника од којих се двије трећине на попису изјаснило као Црногорци док је Срба било 35 посто.
Изборно мијешање са стране
Тензије би додатно могло подићи мијешање са стране, као што се догодило у Никшићу, марта ове године, током одржавања локалних избора, првих након промјене власти.
Током никшићких, али и претходних августовских парламентарних избора, званични Београд је медијски и политички фаворизовао Демократски фронт и његове лидере Андрију Мандића и Милана Кнежевића.
И уочи ових избора, српски предсједник Александар Вучић је потврдио да „не крије пријатељство са Мандићем и Кнежевићем“, те да финансијски помаже Србе у Црној Гори.
„Рекао сам то и Американцима, свима, да смо издвојили укупно 12 милиона еура у српске организације. Ту нема али, ми ћемо то да повећавамо, не да смањујемо“, рекао је Вучић у интервјуу Хепи телевизији, 17 новембра.
Драган Копривица у изјави за РСЕ указује и да ће уочи локалних избора 5. децембра бити мијешања са стране, прије свега из Србије али и Русије.
„Ти утицаји трају, они постоје иако сада нијесу као што су били рецимо 2016, када смо имали директан утицај Русије. Сада се то ради суптилније, преко других држава у региону, прије свих Србије и предсједника Александра Вучића који тај утицај опет остварују преко својих познатих политичких и црквених експозитура у Црној Гори. Видјећемо како ће се тај утицај све остваривати на предстојећим локалним изборима“, каже Копривица.
Сједињене Америчке Државе и Европска унија у неколико наврата су критиковали мијешање Русије у унутрашња ствари Црне Горе, нарочито током избора октобра 2016. када је према тврдњама тужилаштва покушан „државни удар“ у који су према првостепеној пресуди поред црногорских и српских држављана били умијешани и двојица руских агената.
Пропао покушај обједињавања свих избора
Протеклих мјесеци је на политичкој сцени вођена полемика да ли би изборе на Цетињу, у Мојковцу и Петњици, које је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић заказао за 5. децембар, требало одгодити за наредну годину када би, на приједлог владајућих Демократа било организовано гласање у свим црногорским градовима у истом дану.
Та иницијатива, међутим, није добила зелено свијетло у државном парламенту.
Предраг Томовић
Извор: Радио Слободна Европа
