Две Израелке директно су задужене за операције против Ирана које укључују саботаже, сајбер ратовање и спектакуларна убиства нуклеарних научника
У Ирану би то било незамисливо, али у Израелу две жене управљају тајним операцијама против Исламске Републике. Госпођа А, чије име „Хаарец” из разумљивих разлога не открива, постављена је за шефицу Мосадовог обавештајног директората, што је као да у Министарству одбране управља војном службом. Госпођа К, већ неко време је на челу Мосадових иранских операција.
А. командује стотинама жена и мушкараца. К. је задужена за стратегију према Ирану и ради у садејству са војном обавештајном службом. Доприносећи да се измени мачо састав службе, ту је још и госпођа Х, заменица госпође А. Све укупно, међу 18 шефова Мосада, четири су жене.
Многе служе на свим оперативним позицијама, као агенти и помагачи агентима”, написао је директор Мосада Давид Барнеа. „Оне су својим талентом, професионализмом и сналажљивошћу интегрисане у срце оперативних и обавештајних активности агенције.”
Још од 2004, када је израелска влада Мосаду поверила задатак да спречи да Иран дође до нуклеарног оружја, агенција је, тврди се, извела многе саботаже и сајбер нападе на иранска постројења за обогаћивање уранијума, и методично идентификовала експерте који раде на нуклеарном програму.
Први ирански научник био је отрован 2007, другог је у Техерану на даљински убила бомба постављена на мотоциклу. У наредна четири атентата жртве су убијали возачи мотоцикла који би се брзо изгубили у хаотичном саобраћају. Кампања циљних убистава била је обустављена 2012, у време када су САД преговарале нуклеарни споразум који ће бити потписан три године касније.
Жене су одавно активно укључене у рад израелске тајне службе, али до сада нису држале тако важне позиције као госпође А. и К. Тим више јер је Иран годинама у центру пажње као земља чији је теократски режим проглашен за „егзистенцијалну претњу” јеврејској држави. На радарима Мосада су и либански Хезболаси и друге шиитске милиције у Ираку, Јемену и Сирији.
Значајан део Мосадовог буџета, опреме, технологије и особља ради на плановима спречавања Ирана да произведе атомску бомбу, иако то у Техерану упорно демантују.
Израел је 2015. био дубоко разочаран што је администрација Барака Обаме, заједно са још пет светских сила, потписала споразум по коме се Ирану укидају санкције у замену за међународну контролу његових нуклеарних постројења. У Израелу верује да ограничења нису довољна.
Када је Доналд Трамп 2018. једнострано напустио споразум, у Израелу су славили, али покушаји блокаде нуклеарног споразума и притисци на Трампа само су гурали Техеран ближе атомској бомби, сматра бивши шеф Мосада Ефраим Халеви, изабран 1998. у првом мандату Бенјамина Нетанијахуа.
Овај аналитичар безбедносних и дипломатских послова који обавештајне активности и спољну политику познаје изнутра, тврди да је та политика била „озбиљна грешка” и „тужан неуспех”. Пита се зашто уместо понижавања Иранаца нису успостављени тајни контакти две земље које су у временима шаха Резе Пахлавија заједнички радиле на ракетним пројектима.
Онда је администрација Џозефа Бајдена покренула преговоре да се споразум обнови пошто је Иран у међувремену количине и постотке чистоте уранијума подигао изнад нивоа дозвољених оригиналним споразумом. После свих покушаја убеђивања Вашингтона да то не чини, изгледа да су се у Израелу помирили. Мосад се труди да обезбеди да Иран не изигра Американце.
Једна од најуспешнијих обавештајних агенција света која је својевремено била сумњичена да шпијунира и свог најближег савезника, САД, наставља са активностима против Ирана. Рат у сенци не престаје, како би се избегао прави оружани сукоб.
Много је примера који наговештавају позадински рад израелских агената на саботажама иранских нуклеарних постројења или циљних убистава иранских експерата, иако то Мосад редовно демантује. На мети су и војне инсталације где се производе ракете и дронови. Израелски агенти су, верује се, убили и иранског генерала који је управљао ракетним програмом и 16 чланова његовог тима.
Серија се шири и од значајних личности везаних за нуклеарни програм, сада укључује и војни састав и научнике на нижим нивоима. „Убацили смо у вишу брзину. Радимо у свако време и на сваком месту и тако ћемо наставити”, изјавио је пре подношења оставке у јулу премијер Нафтали Бенет.
Најспектакуларнија операција догодила се новембра прошле године када је убијен један од водећих иранских нуклеарних научника Мохсен Фахризаде. Од 2007. петорица иранских научника који су с њим радили били су убијени. Премијер Нетанијаху је 2018. на конференцији за новинаре показао документа која је Мосад украо из иранских нуклеарних архива и више пута поновио: „Запамтите то име, Фахризаде.” Научник који се сматрао оцем иранског нуклеарног програма се на врху Мосадовог списка налазио читавих 14 година.
Фахризадеа је убио снајпер робот прокријумчарен у деловима, састављен у Ирану и постављен на пикап који ће себе разнети после атентата како би се, са више од 1.500 километара удаљености, уништили докази.
Овог лета у Техерану је убијен утицајни припадник иранске Исламске револуционарне гарде, а један инжењер из Министарства одбране страдао је у нападу дрона. Сумња се да Мосад стоји иза ликвидације тровањем хране двојице младих научника на два краја земље у марту. Две мистериозно сличне смрти.
Госпође А. и К. имају пуне руке посла. „Жене не само да су способне у ономе што се зове тајно ратовање, већ имају велику предност. У тој врсти ратовања наши животи зависе од наших способности испуњавања више циљева. Другим речима, да делујете на више канала истовремено, да испуните мисију с једне стране, и да преживите с друге. Жене су у тој области у предности у односу на мушкарце”, изјавио је у једном интервјуу 2012. бивши шеф Мосада Тамир Пардо.
Извор: Политика
