Баук новог хладног рата кружи Европом. Како другачије описати видну политичку нервозу која у овом тренутку влада на Старом континенту, а која је директно узрокована војним акцијама Русије у суседној Украјини. Три месеца у којима је изгубљено мноштво људских живота и у којима је начињена колосална материјална штета прошла су готово муњевито, остављајући свет у шоку и с питањем да ли је морало баш овако и докле ће све трајати.
Неке ствари су се ипак искристалисале. Пре свих чињеница да актуелна дешавања нису иницирана ни изникла на теренима на којима се бију битке. Једноставно, житељи источних простора Украјине реаговали су на сигурносне претње којима су били изложени већ дуже време. Испоставило се да у заштити својих интереса (и живота) могу да рачунају само на моћног суседа Русију. И – кренули су.
Нису они ни први, ни последњи. Историја нашег континента препуна је сличних збивања, безбројних војних окршаја, укључујући и два светска. Ипак, никада до сада ужасне слике са бојишта нису нам биле тако блиске и нису у наше домове стизале тако често и тако „неиспеглано”.
Некако паралелно с буком тенкова кренули су међународни притисци. И то не само на учеснике са две стране фронта него и на све оне који су веровали да могу да остану подаље од свега и тако сачувају сопствену главу. Међутим, како би рекли савремени теоретичари: „Свет је један”, те окретати главу или скривати поглед више није могуће.
Ово се, пре свега, односи на земље Европске уније, које никако не успевају да дефинишу заједнички став у односу на дешавања на Истоку. Једини њихов одговор за сада је окретање леђа источном делу континента, прекид пословних и свих других контаката. У страху од веће невоље, Европљани су се поново приклонили „хладном рату” и увели санкције Русији.
Проста одлука светских моћника коме ће шта дозволити да раде, на који начин, с киме… заменила је „ударање у јуначке груди”. За оптимисте логика је одувек била једноставна – изолуј проблем и он ће нестати. Колико је овакво размишљање и продуктивно, уверавамо се ево већ три месеца.
Оно што је карактеристично за руско-украјински неспоразум свакако је и став јавних личности, које су далеко од директног уплитања у дешавања на терену, али ипак сматрају да тим поводом имају шта да кажу. Тако угледни часопис „Американ конзерватив” преноси речи Хенрија Кисинџера, вероватно најчувенијег америчког дипломате и добитника Нобелове награде, који Кијев и Москву позива на преговоре. И не само то. Он сматра да би евентуално одрицање Украјине од делова територије на југоистоку земље мировни споразум учинило много изгледнијим.
Има, међутим, и оних који сматрају да је, у околностима у којима су САД у „украјински пројекат” до сада директно уложиле чак 54 милијарде долара, позивати на смиривање нерационално. У Вашингтону, наиме, на те паре не гледају као на хуманитарну помоћ. Напротив, очекују да им се инвестиција врати, и то с великом каматом.
Једнаку пажњу изазвале су и речи америчког мултимилијардера Џорџа Сороса, који опстанак Украјине чак повезује са опстанком комплетне наше цивилизације. Како каже, руска инвазија би лако могла да представља почетак трећег светског рата, из којег нико не би изашао као победник. По Соросу, рат је уздрмао Европу до сржи и свет би требало да искористи све своје ресурсе не би ли он што пре био окончан. Као једини начин да се то и оствари, бизнисмен наводи силазак руског шефа државе Владимира Путина с политичке сцене.
Нескривено америчко уплитање у украјинска дешавања један је од разлога због којих Европа не може рационално да гледа на догађаје с друге стране својих источних граница. То је и потврда многих коментара према којима се толико хваљено јединство ЕУ нашло на судбоносном испиту. Да ли наставити досадашњим путем, на који се кренуло пре много деценија оснивањем Европске економске заједнице, или се приклонити друштвеној и економској несигурности коју, својом искључивошћу и упорним настојањима да свет поделе на „прихватљиве” и „неприхватљиве” делове, пропагирају САД.
Како преносе медији, прошлог понедељка на меморијалну плочу Америчке обавештајне агенције у Вашингтону додате су још две звездице које би Американце требало да подсећају на припаднике ове службе који су живот изгубили на задатку. Није наведено где су поменути страдали ни када, тако да је теоретичарима завере остављено да сами претпоставе шта се заиста десило. Ипак, ако би се судило према извештајима по којима су амерички стручњаци и те како умешани у обуку украјинских војника, па чак и командовање, закључак се сам намеће.
Извор: Политика/Слободан Самарџија
