Bauk novog hladnog rata kruži Evropom. Kako drugačije opisati vidnu političku nervozu koja u ovom trenutku vlada na Starom kontinentu, a koja je direktno uzrokovana vojnim akcijama Rusije u susednoj Ukrajini. Tri meseca u kojima je izgubljeno mnoštvo ljudskih života i u kojima je načinjena kolosalna materijalna šteta prošla su gotovo munjevito, ostavljajući svet u šoku i s pitanjem da li je moralo baš ovako i dokle će sve trajati.
Neke stvari su se ipak iskristalisale. Pre svih činjenica da aktuelna dešavanja nisu inicirana ni iznikla na terenima na kojima se biju bitke. Jednostavno, žitelji istočnih prostora Ukrajine reagovali su na sigurnosne pretnje kojima su bili izloženi već duže vreme. Ispostavilo se da u zaštiti svojih interesa (i života) mogu da računaju samo na moćnog suseda Rusiju. I – krenuli su.
Nisu oni ni prvi, ni poslednji. Istorija našeg kontinenta prepuna je sličnih zbivanja, bezbrojnih vojnih okršaja, uključujući i dva svetska. Ipak, nikada do sada užasne slike sa bojišta nisu nam bile tako bliske i nisu u naše domove stizale tako često i tako „neispeglano”.
Nekako paralelno s bukom tenkova krenuli su međunarodni pritisci. I to ne samo na učesnike sa dve strane fronta nego i na sve one koji su verovali da mogu da ostanu podalje od svega i tako sačuvaju sopstvenu glavu. Međutim, kako bi rekli savremeni teoretičari: „Svet je jedan”, te okretati glavu ili skrivati pogled više nije moguće.
Ovo se, pre svega, odnosi na zemlje Evropske unije, koje nikako ne uspevaju da definišu zajednički stav u odnosu na dešavanja na Istoku. Jedini njihov odgovor za sada je okretanje leđa istočnom delu kontinenta, prekid poslovnih i svih drugih kontakata. U strahu od veće nevolje, Evropljani su se ponovo priklonili „hladnom ratu” i uveli sankcije Rusiji.
Prosta odluka svetskih moćnika kome će šta dozvoliti da rade, na koji način, s kime… zamenila je „udaranje u junačke grudi”. Za optimiste logika je oduvek bila jednostavna – izoluj problem i on će nestati. Koliko je ovakvo razmišljanje i produktivno, uveravamo se evo već tri meseca.
Ono što je karakteristično za rusko-ukrajinski nesporazum svakako je i stav javnih ličnosti, koje su daleko od direktnog uplitanja u dešavanja na terenu, ali ipak smatraju da tim povodom imaju šta da kažu. Tako ugledni časopis „Amerikan konzervativ” prenosi reči Henrija Kisindžera, verovatno najčuvenijeg američkog diplomate i dobitnika Nobelove nagrade, koji Kijev i Moskvu poziva na pregovore. I ne samo to. On smatra da bi eventualno odricanje Ukrajine od delova teritorije na jugoistoku zemlje mirovni sporazum učinilo mnogo izglednijim.
Ima, međutim, i onih koji smatraju da je, u okolnostima u kojima su SAD u „ukrajinski projekat” do sada direktno uložile čak 54 milijarde dolara, pozivati na smirivanje neracionalno. U Vašingtonu, naime, na te pare ne gledaju kao na humanitarnu pomoć. Naprotiv, očekuju da im se investicija vrati, i to s velikom kamatom.
Jednaku pažnju izazvale su i reči američkog multimilijardera Džordža Sorosa, koji opstanak Ukrajine čak povezuje sa opstankom kompletne naše civilizacije. Kako kaže, ruska invazija bi lako mogla da predstavlja početak trećeg svetskog rata, iz kojeg niko ne bi izašao kao pobednik. Po Sorosu, rat je uzdrmao Evropu do srži i svet bi trebalo da iskoristi sve svoje resurse ne bi li on što pre bio okončan. Kao jedini način da se to i ostvari, biznismen navodi silazak ruskog šefa države Vladimira Putina s političke scene.
Neskriveno američko uplitanje u ukrajinska dešavanja jedan je od razloga zbog kojih Evropa ne može racionalno da gleda na događaje s druge strane svojih istočnih granica. To je i potvrda mnogih komentara prema kojima se toliko hvaljeno jedinstvo EU našlo na sudbonosnom ispitu. Da li nastaviti dosadašnjim putem, na koji se krenulo pre mnogo decenija osnivanjem Evropske ekonomske zajednice, ili se prikloniti društvenoj i ekonomskoj nesigurnosti koju, svojom isključivošću i upornim nastojanjima da svet podele na „prihvatljive” i „neprihvatljive” delove, propagiraju SAD.
Kako prenose mediji, prošlog ponedeljka na memorijalnu ploču Američke obaveštajne agencije u Vašingtonu dodate su još dve zvezdice koje bi Amerikance trebalo da podsećaju na pripadnike ove službe koji su život izgubili na zadatku. Nije navedeno gde su pomenuti stradali ni kada, tako da je teoretičarima zavere ostavljeno da sami pretpostave šta se zaista desilo. Ipak, ako bi se sudilo prema izveštajima po kojima su američki stručnjaci i te kako umešani u obuku ukrajinskih vojnika, pa čak i komandovanje, zaključak se sam nameće.
Izvor: Politika/Slobodan Samardžija
