Piše: Zorica Kojić
Četrdeset godina nakon izlaska legendarnog albuma „Distorzija“, Električni orgazam nam – ponovo kao fantastična četvorka – isporučuje još jedan superiorni rok biser pod nazivom „U magli sjaj“ (Croatia Records, 2026). Reč je o ploči koja jednostavno vrvi hitovima, baš kao u stara dobra vremena 1980-ih u nekadašnjoj SFRJ. Fokusirana, napeta kao strela što uvek iskusno dostiže svoj cilj, ova zbirka prelepih pesama nešto je za čime smo dugo čeznuli, a Električni orgazam jedini je mogao da utoli tu čežnju.
Moguće da se ovde pomalo radi i o naknadnoj radosti zbog ostvarenja „u ime svih nas“ iz šezdeset i neke, na koje još uvek može ozbiljno da se računa, ali garantovano će se i mnogo koji današnji klinac ili klinka takođe latiti mikrofona i gitare, ili prosto sesti da napiše i odsvira neku muziku za sebe, samo kada bude oslušnuo/la ove mudre a mlade, moćne a beskrajno nežne numere.
U magli sjaj
I, eto, pred nama je „U magli sjaj“. Pazite – ne u tami. U magli. U snoviđenjima takoreći. Onde gde seni starih mudraca već stolećima opčinjavaju odmetnike u svratištima ekstaze i gde čudnovate arabeske trepere nad drevnim madracima natopljenim misterijom. Dok zanos najnovijeg naraštaja širom raskriljuje prozore ka visokim pećima bluza, da objavi, svakog proleća iznova, seksualnu revoluciju čovečanstva, još od praskozorja sveta.
Baš tamo negde, u zamršenim kovitlacima zvučnog zida iskonskog rokenrola, duž galaktičkih mašina stvaraočeve mašte, sa električnom gitarom o pasu, pojavljuje se iznenada plamičak tek rođenog zvezdanog sjaja da vas povede neznano kuda, a na kraju krajeva verovatno natrag do prapočetka sveta, kakvog se sećamo.
Kad je sve oko nas nejasno – odgovor je obično u nama samima.
I kada vas konačno zadesi album „U magli sjaj“ Električnog orgazma, doživećete upravo to – rokenrol i sunce kao prvi put, oblak kao pramenasto čudo postanja, čelični povetarac ispunjen mirisima divlje flore, odjek dozivanja na ulici, žamor saobraćaja u kvadrofoniji, ljeskanje zagonetnog ogledalca koje odnekud šalje tajanstvene signale samo za vaše oči, zvuk klavira iz stana ispod, mačku što se hitro vere uz oluk višebojnog neba, ploču koja trešti iza ćoška, drveće zanjihano u ritmu tvista, zvono starinskog telefona sa čije druge strane progovara ko zna ko, možda skroz nepoznat, pa ipak željno iščekivan…
Svaka nova noć i svaki novi dan
Ako je ikada ijedan bend sa ovih prostora isijavao senzualnost rokenrola iz slatkih snova mladosti, pričajući priče dečaka obožavanim devojčicama, i to sa nepogrešivim manirima rođenih džentlmena, zadirkivao ih i zasmejavao, ali istovremeno i držao u stanju stalne pripravnosti svojim iskrenim serenadama – onda je to bez sumnje bio i ostao Električni orgazam.
Jer, ovaj bend je od najranijih dana mirio mistiku i paniku, venčavao psihodeliju i žestinu, glamur i refleksivnu poeziju, eksperiment i najzarazniju melodiju na planeti, avangardni istup i klasično promišljanje najbazičnijeg zvuka, sve to u isti mah. I izgledao uvek toliko dobro da bolje nije moglo biti, detektujući bez greške – u svakoj svojoj inkarnaciji – eros kao regularno stanje stvari u pubertetom omađijanom gradu.
Njihove pesme zaista su opevale „svaku novu noć i svaki novi dan“ jednom za svagda i sa tolikom strastvenošću, da ste se u društvu ovih sjajnih rima uvek osećali kao neki naš skakutavi Džek Fleš, ili kao otmeno nedostižna Lejdi Džejn, ukratko kao otelotvorenje celokupnog univerzuma čulnosti jednih Rolingstonsa, prevedenih na naš jezik iz sopstvenih originala Električnog orgazma.
I zato, kada nam nakon svih ovih decenija stigne „U magli sjaj“ na adresu vlastite savesti, osećamo to kao nagradu za očuvane ideale iz vremena kad bili smo mladi. Bezbrižnost i žudnja za divotom običnih, ljudskih stvari – premda ne i makar kakvih! – ključ je razumevanja novog albuma Električnog orgazma.
Srđan Gojković Gile, Branislav Petrović Banana, Zoran Radomirović Švaba i Blagoje Nedeljković Pače, zajedno sa svojim saveznicima, drugovima i drugaricama – Anicom Dobrom, Zoranom Kostićem Canetom, Nebojšom Ignjatovićem Nebetom, Damjanom Dašićem, Borisom Bunjcem, Igorom Dragovićem, Markom Ćalićem, Dušanom Petrovićem, Aleksandrom Damnjanović Stanić i Julijanom Marković – dodaju kosmičku auru našim svakodnevnim naporima i boje ih tinejdžerskim kolorima života u nešto dobro, izuzetno važno, neponovljivo jedinstveno.
Za nas, sada već izdosađenu nekadašnju decu SFRJ, ponovo željnu zabave i ljubavne akcije, kojoj je stvarnost u nekom času izmakla tepih ispod nogu – Električni orgazam dođe kao Meri Popins koja je netom pala na Zemlju. Pa vi sad čik nađite još neku grupu u blizini koja našu kolotečinu pretvara u čistu čudesnost.
Topla emocija i optimizam
Prizivajući euforiju „Distorzije“, čvrsto utemeljenu u gitarskim himnama, ploča „U magli sjaj“ mnogo je više od tek puke nostalgije za vremenom kada su naši novotalasni prvoborci drmali ovim prostorima. Uvodna pesma „Znam za put“ priziva tako čedne, utopijske svetove starih akustičarskih majstora, a završna „U magli sjaj“ kao da rekonstruiše raspoloženje Lenonove „I’m So Tired“, ali sa toliko autentične Giletove senzibilnosti za nevidljive svetove čovekovog bivstvovanja da vam trnci prolaze niz kičmu dok propadate u ovaj svetlucavi san. Između je smešteno putovanje na pogonu jedne ležerne metafizike, koja nekako i dalje uspešno izmiče diktatu „modernih vremena“, iako je svejedno toliko moderna da postaje pomalo i naučnofantastična.
Naši favoriti su „Kupio sam kola“ sa Canetovim vokalom u refrenu, „Budi svoja planeta“ koja ponovo navija za žensku heroinu – zbog čega smo uvek otkidali na ovaj bend – prekrasna „Ponekad znam“, impresivna „Gde je Barbara sad“ sa Anicom Dobrom kao glavnim vokalom uz Gileta i, naravno, oduševljavajuće poletna „Iza vremena“.
Ali, nikako ne treba smetnuti s uma i dve briljantne Bananine pesme „Ne znam dal da čekam“ i „Recite mi to“, koje su pravo slatko iznenađenje albuma. I, upravo dok teku ovi redovi, pomišljate i na „Sve o tebi“, „Nije ceo svet“, „Sad mi opet veruješ“, „Nisi dobra devojka“, „Život nije običan“…
Svaka pesma prožeta je primereno toplom emocijom, koju mogu da pruže samo oni koji su nešto istinski proživeli, kao i optimizmom, na koji pravo polažu isključivo odabrani, oni što su dobili svoje bitke kada je zaista bilo važno.
Zbog toga je, braćo i sestre, od presudnog značaja čuti i napamet naučiti sve numere sa nove ploče Električnog orgazma „U magli sjaj“, a zatim preslušati iznova ceo njihov nezaboravni opus koji je odavno – i sasvim opravdano – ušao u narod. Jer, ovo je ona tačka susreta hipika i pankera, garaže i plesne dvorane, koncertnog kluba i usamljenog mesta za sanjarenje i uživanje u dobroj pesmi, gde oduvek zajedno sede i sviraju Bitlsi i Rolingstonsi, Soniksi i Trogsi, Dilan i Bert Janš, Bouvi i Mark Bolan. Znate ono, „iza vremena, iza sećanja… da budeš svoj, da budeš sva“. Živi bili!
Izvor: RTS OKO
