Приредио: Јован Џоџо
У оквиру програма „Никшићка културна сцена“, у организацији Јавне установе „Захумље“, представљена је књига „О Савићу Марковићу Штедимлији“ историчара Вељка Ђурића Мишине.
Књига говори о животу и политичком путу Савића Марковића Штедимлије, публицисте који је каријеру почео као национални Србин, а потом је, након одласка у Загреб, мијењао идеолошке позиције. На промоцији је оцијењено да је ријеч о личности контроверзне биографије.
„Савић Марковић Штедимлија јесте конвертит и камелеон. Зашто? Зато што је своју новинарско – публицистичку каријеру започео као национални Србин, читао сам велики број његових текстова и вршура 20 година 20 вијека у „Обзору“, политичком и историјском дневном листу, који је излазио у Загребу и Бечу од 1860. до 1941. године, у којем је објавио серију текстова о историји Црне Горе, Петру Другом Петровићу Његошу, косовском завјету у Црној Гори у XIX вијеку, гдје можете да видите његову чисто српску националну идеологију. Већ почетком тридесетих година XX вијека Штедимлија почиње да мијења своју идеологију, али важно је да знамо да су и који су хрватски национални идеолози профилисали Савића Марковића Штедимлију“, казао је историчар и модератор Илија Бајовић.
О томе како је књига конципирана и шта садржи њених шест поглавља, говорио је др Васиљ Јововић.
„Књига је рађена на основу архивске грађе и представља аутентичну научну студију о Савићу Марковићу Штедимлији, који у ствари свој лични интерес стављао више изнад националног и стварног. Подијељена у шест поглавља и говори о Штедимлијином животу, школовању, одласку у Загреб, његовим трансформацијама од великог Србина у црвеног Хрвата, о послијератном периоду, док је био у заточеништву у Совјетском Савезу и о његовом повратку и улози у Титовој Југославији. Намијењена је широкој публици и једном освешћавању народа, да се види како су неки политички конвертити одређивали политичку судбину и касније“, казао је Јововић.
Аутор се током истраживања служио досијеима њемачке обавјештајне службе о Секули Дрљевићу и Савићу Марковићу Штедимлији. Најавио је и објављивање досијеа Службе државне безбједности Југославије о Момчилу Ђујићу, који има 900 страница.
„За такве послове потребно је макар пет година рада, треба прочитати и упоредити све што је на ту тему објављивано. Савић Марковић Штедимлија био је личност која је одређивала пројекте, рађене у Загребу и Ватикану, а који се тичу разбијања православља. Послови које је радио и завршавао, имају трагове који трају деценијама. Појавиле су се приче о њему, тако да се морао разобличити његов рад“, казао је аутор.
Вељко Ђурић Мишина је бивши професор Филозофског факултета у Приштини и некадашњи директор Музеја жртава геноцида у Београду. Аутор је бројних књига о историји Српске православне цркве, проучавању геноцида, холокауста и модерној историји Западног Балкана.
Извор: РТНК
