У издању Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора”, изашла је из штампе књига Морнару има ко да пише – избор из вишедеценијске преписке капетана дуге пловидбе Зорана М. Мартиновића, достојног унука Свештеномученика Јоаникија, митрополита црногорско-приморског.
У овој књизи као кореспонденти су се нашле многе занимљиве, па и знамените личности XX вијека, међу њима и Бранко Ћопић, Лесо Ивановић, Драган Радуловић, Нико Мартиновић, Жарко Лаушевић, Михаило Ђукановић… Ту су наравно и писма његове супруге Снежане, ћерке Марије, низа рођака и пријатеља…
Међутим, из свих тих писама издвајају се она која му је писала мајка, Марија Мартиновић, рођена Липовац, ћерка Св. митрополита Јоаникија. Писана са великом пажњом и топлином, из којих зрачи истинска, изградитељна и ослобађајућа мајчинска љубав, ова писма у исто вријеме изобилују правом мудрошћу, животним и историјским истинама. Писма Марије Мартиновић (као и она која о њој говоре) осликавају једну цјеловиту личност, јаког и доследног карактера, али у исто вријеме и танану душу која у учмалости и једноумљу цетињске котлине (о којима и сама у пар наврата пише) дубоко дише само у свом свијету, мисаоном и лирском, богатом правим вриједностима и правим људима.
На пољу издавачке дјелатности наше Цркве књига Морнару има ко да пише представља право освјежење, како због ријеткости епистоларне књижевности у црквеном издаваштву, тако и због самог садржаја – разноликих писама која, свако на свој начин, зраче снагом аутентичног свједочанства једног занимљивог и богатог живота, али и једног времена.
