Понедељак, 15 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Како су се партизани борили за слободу – и на филму

Журнал
Published: 5. децембар, 2024.
Share
Фото: YU0Laki/Jugoslovenski partizani/YouTube
SHARE

Пише: Валентина Булатовић

Цензура је данас свуда присутна, цензура је у нашим главама, а једна од највећих болести данашњице је аутоцензура, изјавио је угледни редитељ Лордан Зафрановић, говорећи на представљању књиге „Умивање превратника – партизански филм“ аутора Александра Врањеша.

Књига је објављена у издању Института за новију историју Србије и издвачке куће „ХЕРАеду“, а представљена је у оквиру Фестивала хуманистике, културе и уметности који се одржава у Музеју ПТТ Србије.

Зафрановић: Данас нема филма без државе

На промоцији Врањешове монографије о пропагандној улози југословенских ратних филмова Зафрановић је подсетио на тешкоће с којима су се аутори суочавали током стварања филмова у претходним деценијама.

„Ова књига ме је на неки начин вратила у властиту историју, у време када смо се сваким филмом борили за мали помак у слободи. Не треба заборавити да су седамдесетих година, када смо завршавали филмску академију, многи аутори били бивши партизани. Ова књига је вредна јер отвара једну од најважнијих болести данашњице, а то је аутоцензура. Покренула ме је да видим због чега у целој Европи, још од пада Берлинског зида, постоји затишје у такозваном критичком филму. Нигде у Европи нема више тих жестоких филмова који говоре о времену у којем живимо, нема жестоких истина које су болне данас и овде“, рекао је Зафрановић.

Он је нагласио да је цензура била стални пратилац уметничког стваралаштва, било да је реч о аматерском филму, било о професионалној продукцији, и то не само у Југославији, већ и у другим земљама, укључујући данашње државе које су наследиле бившу Југославију.

„Данас нема филма без државе, продуцент је заправо држава, не само на подручју овог региона, него и у Европи“, закључио је Зафрановић.

Политички и идеолошки аспекти партизанског филма

Књига „Умивање превратника – партизански филм“ истражује политичке и идеолошке аспекте филмова који су били усмерени ка јачању наратива о партизанској борби и народнослободилачком отпору током Другог светског рата.

Врањеш, који је доктор политичких наука и амбасадор Босне и Херцеговине у Србији, анализира филмске наслове из периода 1946–1990. године, усредсређујући се на кључне наслове као што су „Славица“, „Битка на Неретви“, „Сутјеска“, „Ужичка република“ и „Глуви барут“, те приказује како су ови филмови служили као алат пропаганде у служби тадашњег политичког система.

Историчар Миле Бјелајац је, говорећи о књизи, указао на то да је партизански филм био кључан за стварање политичког идентитета нове Југославије, као и за легитимацију народноослободилачке борбе.

„Аутор гледа место у политичкој пропаганди и легитимисању партизанског покрета отпора, народноослободилачке борбе, револуције, те важне компоненте – братства и јединства, у земљи која је била земља помирења“, рекао је Бјелајац, додајући да је управо филм био један од кључних алата за изградњу колективне свести о херојској борби против окупатора.

Иако је филмска продукција била строго контролисана, Врањеш указује на суштинску улогу коју је филм имао у обликовању историјског памћења и изградњи националног идентитета.

Један од најважнијих аспеката који аутор разматра јесте како су филмови из тог периода обликовали слике о „пријатељским“ и „непријатељским“ народима, што је посебно било видљиво у приказивању супарничких политичких покрета, као што је био Равногорски покрет, чији је имиџ у многим филмовима био приказиван кроз изузетно негативну оптику.

„Добро је аутор уочио креирање стереотипа о Равногорском покрету, који је сматран главним идеолошким противником“, рекао је Бјелајац, наглашавајући да су партизански филмови често приказивали „једну истину“, док су друге перспективе биле потиснуте.

Врањеш анализира и како је филм коришћен као средство за ширење идеја братства и јединства, док су се истовремено потискивали други, непожељни аспекти историје, попут грађанског рата и унутрашњих сукоба.

Извор: Спутњик

TAGGED:БорбаВалентина Булатовићпартизанифилм
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Јасмина Савић: Уз подршку Епархије рашко-призренске отварамо кројачку радионицу у Великој Хочи
Next Article Нова књига у издању „Светигоре”: „Морнару има ко да пише”

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Капитализам је мртав: живио техно-феудализам

Сјећам се да сам некада давно слушао већ остарјелог Фридриха фон Хајека како тираду против…

By Журнал

Издања Манастира Хиландара на Сајму књига

Задужбинa Хиландара представља своја издања на Сајму књига у Хали 4, препоручујући: Друго издање књиге…

By Журнал

Иде гас: Сто година Јејтсовог Нобела

 Чим почне септембар, почињу спекулације у вези са сљедећим књижевним нобеловцем. Име награђеног традиционално се…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Урош Миловановић: „Брат“ за председницу

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Света мученица Јаглика Пивска

By Журнал
Слика и тон

Максим Војводић: Без гусала нема ни нас

By Журнал
Слика и тон

Представљена књига ,,Јевто Крцунов Баћовић-народни памтиша“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?