Пише: Милија Тодоровић
Чули смо данас дуго чекано и више него корисно саопштење Његове Светости патријарха српског г. Порфирија, да од идеје о оснивању некакве бококоторске епархије, нема ништа. Патријарх је о овоме изговорио неколико јасних и недвосмислених констатација, које приличе његовој титули, и које не остављају ни милиметра простора за било каква нагађања. Што би се рекло: један проблем мање у узбурканој црквеној и грађанској јавности. У том смислу смо захвални Његовој Светости.
Остаје неколико отворених питања: да ли је овом приликом снимљено још материјала, или је нешто слично у плану? Материјала има у изобиљу. Рецимо, ко је приморао Његову Светост да присуствује додјели ордена назови-новинару В.В., и то у сред Патријаршије? Одликовање човјеку који цио живот беспризорно опањкава митрополите Амфилохија и Јоаникија, и један број свештеника Митрополије Црногорско-приморске?
Па онда: да ли је патријарх сагласан са констатацијама предсједника Србије да смо се изборили са „опаким и опасним идејама у Цркви“ у Црној Гори? Обавезу да нам одговори и ово појасни, српски патријарх би имао на основу свог присуства у првом реду манифестације на којој је ово изречено (али и на основу давања поменутог одликовања човјеку који ове осуде Цркве свакодневно проноси као какав Вучићев трбухозборац) И на крају, има ли наш српски патријарх икакав став о томе што су се недавно, поводом те Вучићеве изјаве, из Црне Горе, огласиле двије епархије СПЦ сасвим супротним и међусобно искључивим саопштењима, а званични сајт СПЦ пренио само једно (не оба) од њих, и то оно које на сва звона хвали предсједника Србије?
Ето, то би било, што се оно каже, друштвено-корисно, и за Цркву, и за вјерни народ и за ширу јавност. А у форми и на начин коју је г. Порфирије данас показао да умије и може, и у ком правцу му сваки добронамјерни грађанин даје подршку да само тако настави.
