Пише: Владимир Ђукановић
Нил Фергусон је контраверзни британски историчар, познат по својим анализама западне цивилизације, економије и геополитике. Професор је на Институту Хувер Универзитета Станфорд и аутор неколико утицајних књига, укључујући „The Ascent of Money“ и „ Empire“. Фергусон често износи провокативне ставове о историјским и савременим глобалним питањима, што га чини истакнутим гласом у академским и јавним дебатама.
Историчар Нил Фергусон одржао је провокативно предавање у којем упоређује савремену Америку са касним Совјетским Савезом. У свом говору износи паралеле између њих, тврдећи да данашња Америка показује сличности са Совјетским Савезом у последњим годинама те државе, нарочито у погледу политике, економије и друштвене кохезије. Фергусон сматра да, иако Америка делује просперитетно због снажног економског раста, ово богатство прикрива дубоке друштвене проблеме и системску декаденцију, маскиране експанзивним фискалним политикама.
Фергусон тврди да велики део тренутног економског раста у Америци заправо почива на, како он то назива, „фискалним и монетарним стероидима“. Федерална влада САД-а послује са значајним буџетским дефицитом, а износ потрошен на камате за државне дугове сада превазилази издатке за одбрану. Овај „меки буџетски притисак“ подсећа на праксу совјетске ере, где су државна предузећа могла да послују без притиска да буду економски ефикасна, што је стварало привид стабилности, док су у стварности прикривале велике губитке. Фергусон уводи „Фергусонов закон“, сугеришући да свака велика сила која троши више на сервисирање дуга него на одбрану иде путем пропадања, са историјским преседанима као што су Холандија, Хабсбуршка Монархија, Шпанија и Бурбон Француска. Он тврди да је САД сада на овом путу.
САД постаје све више земља старих лидера што подсећа на Совјетски Савез у његовим последњим годинама. Председник Џо Бајден, у својој 82. години, и потенцијално Доналд Трамп сличних година оличавају овај тренд. Фергусон примећује да су и чланови Конгреса значајно старији од законодаваца у другим развијеним демократијама. Према његовим речима, ово старење у вођству ствара осећај отуђености и цинизма међу грађанима, слично као у Совјетском Савезу, где је јавност изгубила веру у старо и отуђено руководство. Он наводи анкете које показују низак ниво поверења у институције, укључујући Конгрес, где су нивои поверења на историјском минимуму. По Фергусону, ова ерозија поверења одражава продубљено отуђење од политичког система.
Фергусон се осврће на забрињавајући пад вредности које су традиционално сматране важним у америчком животу, као што су патриотизам, религија и породица. Наводи податке из недавне анкете Wall Street Journal-а која показује значајан пад у проценту Американаца којима су ове вредности приоритет. Следећи графикон јасно илуструје овај тренд. Он сматра да овај пад указује на ширу кризу вере у амерички начин живота, што доприноси друштвеном разочарању слично као у Совјетском Савезу 1980-их.
Још једна паралела коју Фергусон повлачи је све већи број „смртних случајева из очаја“ – самоубистава, предозирања и смртних случајева повезаних са алкохолом. Напомиње да су САД забележиле нагли пораст ових смрти у последњих десет година, са преко милион Американаца који су умрли из ових разлога, што је број упоредив са бројем смрти изазваних COVID-19. Он истиче да је овај тренд посебно изражен у државама „ Rust Belt-а“, где је економски пад разоравао заједнице. Ова криза, према Фергусону, подсећа на последње године Совјетског Савеза, када су алкохолизам и безнађе достигли епидемијске размере међу совјетским мушкарцима. По његовим речима, пораст смртности из очаја у САД-у указује на друштво које се бори са смислом и сврхом.
Фергусон истиче идеолошки јаз између америчке елите, често повезане са Демократском странком, и ширег становништва. Напомиње да Американци образовани на елитним универзитетима са вишим примањима имају значајно другачије ставове у односу на радничку класу о питањима као што су климатске политике и друге прогресивне теме. Фергусон сугерише да овај раскол између елите и обичних грађана доприноси осећају отуђења међу широком популацијом, слично као што је елита Комунистичке партије Советског Савеза била отуђена од проблема просечног руса. Он напомиње да је овај идеолошки раскол у САД-у додатно појачан медијским и академским институцијама, где је подршка Демократској странци готово универзална.
Иако је често оштар у својим анализама друштва и економије, његов говор је изазвао бурне реакције. Наступао је на конференцији Alliance for Responsible Citizenship – десничарска организација која често упозорава да стална либерализација друштва води у декаденцију. Ту је наишао на досто истомишљеника. Да ли ће шире друштво узети његово упозорења као алармантно остаје да се види.
Извор: Фејсбучење
