Piše: Vladimir Đukanović
Nil Ferguson je kontraverzni britanski istoričar, poznat po svojim analizama zapadne civilizacije, ekonomije i geopolitike. Profesor je na Institutu Huver Univerziteta Stanford i autor nekoliko uticajnih knjiga, uključujući „The Ascent of Money“ i „ Empire“. Ferguson često iznosi provokativne stavove o istorijskim i savremenim globalnim pitanjima, što ga čini istaknutim glasom u akademskim i javnim debatama.
Istoričar Nil Ferguson održao je provokativno predavanje u kojem upoređuje savremenu Ameriku sa kasnim Sovjetskim Savezom. U svom govoru iznosi paralele između njih, tvrdeći da današnja Amerika pokazuje sličnosti sa Sovjetskim Savezom u poslednjim godinama te države, naročito u pogledu politike, ekonomije i društvene kohezije. Ferguson smatra da, iako Amerika deluje prosperitetno zbog snažnog ekonomskog rasta, ovo bogatstvo prikriva duboke društvene probleme i sistemsku dekadenciju, maskirane ekspanzivnim fiskalnim politikama.
Ferguson tvrdi da veliki deo trenutnog ekonomskog rasta u Americi zapravo počiva na, kako on to naziva, „fiskalnim i monetarnim steroidima“. Federalna vlada SAD-a posluje sa značajnim budžetskim deficitom, a iznos potrošen na kamate za državne dugove sada prevazilazi izdatke za odbranu. Ovaj „meki budžetski pritisak“ podseća na praksu sovjetske ere, gde su državna preduzeća mogla da posluju bez pritiska da budu ekonomski efikasna, što je stvaralo privid stabilnosti, dok su u stvarnosti prikrivale velike gubitke. Ferguson uvodi „Fergusonov zakon“, sugerišući da svaka velika sila koja troši više na servisiranje duga nego na odbranu ide putem propadanja, sa istorijskim presedanima kao što su Holandija, Habsburška Monarhija, Španija i Burbon Francuska. On tvrdi da je SAD sada na ovom putu.
SAD postaje sve više zemlja starih lidera što podseća na Sovjetski Savez u njegovim poslednjim godinama. Predsednik Džo Bajden, u svojoj 82. godini, i potencijalno Donald Tramp sličnih godina oličavaju ovaj trend. Ferguson primećuje da su i članovi Kongresa značajno stariji od zakonodavaca u drugim razvijenim demokratijama. Prema njegovim rečima, ovo starenje u vođstvu stvara osećaj otuđenosti i cinizma među građanima, slično kao u Sovjetskom Savezu, gde je javnost izgubila veru u staro i otuđeno rukovodstvo. On navodi ankete koje pokazuju nizak nivo poverenja u institucije, uključujući Kongres, gde su nivoi poverenja na istorijskom minimumu. Po Fergusonu, ova erozija poverenja odražava produbljeno otuđenje od političkog sistema.
Ferguson se osvrće na zabrinjavajući pad vrednosti koje su tradicionalno smatrane važnim u američkom životu, kao što su patriotizam, religija i porodica. Navodi podatke iz nedavne ankete Wall Street Journal-a koja pokazuje značajan pad u procentu Amerikanaca kojima su ove vrednosti prioritet. Sledeći grafikon jasno ilustruje ovaj trend. On smatra da ovaj pad ukazuje na širu krizu vere u američki način života, što doprinosi društvenom razočaranju slično kao u Sovjetskom Savezu 1980-ih.
Još jedna paralela koju Ferguson povlači je sve veći broj „smrtnih slučajeva iz očaja“ – samoubistava, predoziranja i smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholom. Napominje da su SAD zabeležile nagli porast ovih smrti u poslednjih deset godina, sa preko milion Amerikanaca koji su umrli iz ovih razloga, što je broj uporediv sa brojem smrti izazvanih COVID-19. On ističe da je ovaj trend posebno izražen u državama „ Rust Belt-a“, gde je ekonomski pad razoravao zajednice. Ova kriza, prema Fergusonu, podseća na poslednje godine Sovjetskog Saveza, kada su alkoholizam i beznađe dostigli epidemijske razmere među sovjetskim muškarcima. Po njegovim rečima, porast smrtnosti iz očaja u SAD-u ukazuje na društvo koje se bori sa smislom i svrhom.
Ferguson ističe ideološki jaz između američke elite, često povezane sa Demokratskom strankom, i šireg stanovništva. Napominje da Amerikanci obrazovani na elitnim univerzitetima sa višim primanjima imaju značajno drugačije stavove u odnosu na radničku klasu o pitanjima kao što su klimatske politike i druge progresivne teme. Ferguson sugeriše da ovaj raskol između elite i običnih građana doprinosi osećaju otuđenja među širokom populacijom, slično kao što je elita Komunističke partije Sovetskog Saveza bila otuđena od problema prosečnog rusa. On napominje da je ovaj ideološki raskol u SAD-u dodatno pojačan medijskim i akademskim institucijama, gde je podrška Demokratskoj stranci gotovo univerzalna.
Iako je često oštar u svojim analizama društva i ekonomije, njegov govor je izazvao burne reakcije. Nastupao je na konferenciji Alliance for Responsible Citizenship – desničarska organizacija koja često upozorava da stalna liberalizacija društva vodi u dekadenciju. Tu je naišao na dosto istomišljenika. Da li će šire društvo uzeti njegovo upozorenja kao alarmantno ostaje da se vidi.
Izvor: Fejsbučenje