Пише: Николас Кристоф
Превео: Милош М. Милојевић
Прошле године, стручњаци за људска права су месецима упозоравали да ће сурова суданска милиција прегазити велики судански град, Ел Фашер, и побити његове становнике.
Председник Трамп и други светски лидери углавном су само слегали раменима. Милиција је остварила свој наум и заузела је Ел Фашер, где је за неколико недеља побила око 60.000 људи.
Сада, иста ова милиција опседа други велики судански град Ел Обеид, у којем живи барем пола милиона људи а можда и више њих, док такође прети становништву на северу, у области Дарфур. Неки становници Ел Обеида гладују, а опет, Трамп и многи други светски лидери углавном делују потпуно равнодушно.
Спречавање покоља не захтева војно деловање. Такође не захтева чак ни новац. Оставимо по страни расправе о томе да ли је хуманитарна помоћ уопште вредна труда. (Најпре, морам да истакнем да верујем како би било боље да су милијарде потрошене на рат у Ирану опредељене за мреже за кревете од два долара којима се деца штите од маларије.) Можда је све што је потребно да урадимо како бисмо спречили злочине у Судану да проговоримо.
Позадина ствари: у Судану се тренутно одиграва вероватно најгора хуманитарна криза на свету. Земља је растрзана грађанским ратом између војске и претежно арапске паравојске, Снага за брзу подршку (Rapid Support Forces, скраћено РСФ), и док се обе стране понашају сурово, РСФ је посебно озлоглашена по зверствима, укључујући по убијањима и силовањима припадника неколико црначких афричких етничких група. Док сам извештавао са чадско-суданске границе 2024. године, разговарао сам са преживелима који су описивали како РСФ систематски убија мушкарце и дечаке старије од десет година и масовно силује многобројне жене и девојчице.
„Не желимо да видимо ниједног црнца“, пренела је једна жена речи заповедника РСФ-а изречене сељанима пре него што је милиција извршила покољ мушкараца и дечака, међу којима су била и петорица њене браће.
РСФ сада гомила снаге око Ел Обеида и напада га дроновима. Оскудева се у храни а људи су све слабији. У региону је избила и епидемија колере која би, уколико се прошири, могла знатно да увећа патњу.
„У Судану се одвија још једна хуманитарна криза“, упозорио је пре неколико дана високи комесар Уједињених нација за људска права Фолкер Турк (Volker Türk). Додао је да су људи у овој области подвргнути преким погубљенима и сексуалном насиљу.
„Породице су принуђене да чекају у дугим редовима за воду која често није безбедна за пиће“, стоји у извештају Норвешког савета за избеглице. „Када успеју да донесу воду кући, морају да бирају да ли ће је употребити за пиће, кување или прање“.
Није сасвим јасно да ли РСФ планира да заузме Ел Обеид или да ли би тамо дошло до крвопролића уколико то учине. У поређењу са Ел Фашером, мање становника Ел Обеида припада црначким афричким етничким групама које су на мети РСФ-а. Могуће је чак да је опсада Ел Обеида варка да би се скренула пажња са напада на друга места, као што је дарфурски град Тавила.
Ипак, ризици су и даље огромни. Савет безбедности Уједињених нација је у прошломесечној изјави упозорио на „непосредан ризик од масовних злочина“.
Лидери су спремни да говоре о самом насиљу. И Бајденова и Трампова администрација описале су ситуацију у Судану као геноцид. Стејт департмент је управо прошлог месеца упозорио на „забрињавајуће назнаке да би у непосредно догледно време могли бити извршени масовни злочини“.
Али оно што амерички, европски и званичници Уједињених нација не желе отворено да кажу јесте да су сила која стоји иза РСФ-а – Уједињени Арапски Емирати. Иако Емирати то негирају, њихова подршка РСФ је добро позната и ваљано поткрепљена. Међутим, како су Емирати богати и утицајни, постали су Земља чије се име не сме помињати (The Country That Must Not Be Named).
Самар Јазбек: Сиријски Алавити изложени су масовном колективном кажњавању
Оштре јавне изјаве и други притисци из Вашингтона и европских престоница могли би довољно да постиде Емирате да поруче својим убилачким суданским савезницима да устукну; сличан притисак навео је Емирате да повуку велики део својих снага из суровог рата у Јемену 2019. године. Уместо тога, светски лидери на врховима прстију иду око улоге Емирата у рату.
Емирати одржавају посебно блиске финансијске везе са Трамповом породицом. Штавише, приходи Трампове породице нагло су скочили прошле године зато што је једна инвестициона фирма повезана са Емиратима платила позамашну суму за удео у њиховој главној криптокомпанији.
Чланови америчког Конгреса, које предводе сенатор Крис Ван Холен и чланица Представничког дома Сара Џејкобс, заједнички су упутили предлог закона којим би се фактички ограничила продаја наоружања Емиратима све док наоружавају РСФ. „Овај ужасан сукоб одавно би се завршио уколико бисмо имали политичку вољу да га окончамо – уместо што смо започињали глупе ратове против Ирана“, рекао је Ван Холен.
Делим мишљење да би ова мера могла да оконча суданску катастрофу – али њено усвајање кочи равнодушност. Требало би да имамо храбрости да говоримо о кршењу људских права без обзира на то да ли је одговорна Русија, Кина, Израел, Америка или Емирати; уколико вам је стало до људских права само на појединим местима, није вам заиста стало до људских права.
Судан не привлачи много пажње, делом и зато што је тешко доћи до кризних подручја. Прошлог месеца планирао сам путовање у погођена подручја, али моја рута је у последњи час била затворена и морао сам да одгодим путовање. Довољно информација стиже до дипломата и хуманитарних организација да могу да огласе узбуну, али свет их, једноставно, занемарује.
„Међународна заједница мора да престане да реагује на злочине и да почне да их спречава“, истакла је Рабаб Мохамед Али Балдо, суданска активисткиња за људска права.
Ово је прави тренутак да се изврши притисак јавности, јер делује да Емирати лобирају да једна од њихових највиших званичница у министарству спољних послова, Лана Заки Нусејбех, постане следећи генерални секретар Уједињених нација.
„Ово се неће завршити све док се на Емирате не изврши притисак да обуставе масовно допремање напредног наоружања РСФ-у“, каже Натанијел Рејмонд из Јејлове лабораторије за хуманитарна истраживања (Yale Humanitarian Research Lab), која пажљиво прати суданску кризу. „Рат би се могао окончати за две недеље када би РСФ остао без муниције, уколико би Емирати одлучили да им се даље пружање подршке више не исплати“.
Дакле, ово делом зависи и до нас. Да ли ћемо смоћи храбрости да дигнемо свој глас?
Извор: The New York Times
