Петак, 31 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Јасмина С. Ћирић: Сведочанство о стању царске задужбине након посете 18. јуна 2026. године

Журнал
Published: 30. јул, 2026.
Share
Фото: Спона
SHARE

 „Време садашње и време прошло,
оба су можда присутна у времену будућем.“

Уводни стихови Томаса Стернса Елиота данас се могу читати и као својеврсна опомена струци заштите културног наслеђа. Будућност једног споменика не зависи искључиво од његове старости, нити од његове историјске и уметничке вредности, већ пре свега од степена одговорности савременог друштва према наслеђу које му је поверено. У времену у којем су дигитална документација, 3D модели, системи мониторинга, превентивна конзервација и мултидисциплинарни приступ постали саставни део савремене теорије и праксе заштите културног наслеђа, поједини сакрални споменици средњег века настављају да пропадају препуштени деловању влаге, микроорганизама, животиња и времену које, уместо да буде савезник трајања, постаје најтиши и најупорнији разарач.

Пише: Др Јасмина С. Ћирић, доцент

Међу таквим споменицима посебно место заузима Богородичина црква у Матеичу, чији најстарији слојеви сежу у XI век, о чему сведоче грчки натписи из времена Исака I Комнина (1057–1059), док се манастир први пут помиње као манастир Богородице Црногорске у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином XIV века цар Стефан Душан започео је његову обнову, коју су у оквиру ктиторске замисли довршили царица Јелена и цар Урош V, што је овековечено и у ктиторској композицији, где мајка и син заједно приносе модел храма Богородици, док је цар Душан представљен на пиластру непосредно испред њих. Тако је Матеич постао једна од најзначајнијих царских задужбина позног средњег века, а уједно и последња сачувана задужбина српских царева у којој су, упркос бројним страдањима, до наших дана очувани архитектонска структура и значајни делови монументалног живописа. У овом изузетном споменику, који представља последњи велики очувани монумент царске епохе Немањића, на јединствен начин су се сусреле традиције ромејског градитељства, духовности и идеологије српског Царства.

Фото: СПОНА

Још је проф. др Ђурђе Бошковић, који је уз проф. др Александра Дерока, био један од најзначајнијих међуратних истраживача архитектуре Матеича, упозоравао да „љубав коју осећамо према свему добром и лепом што је човек створио у прошлости подразумева и одговорност“, наглашавајући да се суштинска питања заштите историјских споменика морају решавати на међународном нивоу.

Фото: СПОНА

Више од пола века након што су ове речи изговорене, оне звуче готово пророчки. Стање у којем се Матеич налази средином треће деценије XXI века сведочи о томе колико су ова упозорења и данас актуелна.

Након вишевековних страдања, уклањања кровне конструкције у османском периоду, оштећења током оружаних сукоба 2001. године и четврт века занемаривања, манастир Матеич данас се суочава са новом врстом опасности – тихим и готово неприметним пропадањем.

Током теренске посете манастиру, реализоване 18. јуна 2026. године у саставу: доц. др Јасмина С. Ћирић, историчар уметности, Милутин Станчић, програмски директор Српског културно-информативног центра – Спона, и Бобан М. Младеновић, представник Завичајног удружења Матејче, у унутрашњости храма констатовано је изражено присуство влаге и читав низ појава које указују на озбиљно нарушавање микроклиматских услова и одсуство превентивне заштите.

На читавој подној површини цркве констатовано је присуство значајне количине органских наслага и фекалног материјала, насталих као последица дуготрајног боравка голубова и куне златице у ентеријеру храма. Трагови присуства фауне уочени су и на елементима црквеног мобилијара, што указује на изражен степен биолошке контаминације сакралног простора. Овакви услови представљају озбиљну претњу за очување живописа, будући да присуство органских материја и повишена влажност стварају повољне услове за развој секундарних биодетерогених процеса.

Истовремено, акумулација фекалног материјала и органских остатака не представља само конзерваторски, већ и здравствено-хигијенски проблем, јер инхалација аеросолизованих честица може бити повезана са присуством потенцијално штетних микроорганизама и гљивица, што захтева предузимање хитних мера санације и биолошке деконтаминације простора.

Посебно забрињава стање северног параклиса, у којем су уочени бројни трагови биолошке деградације у непосредној близини представа Светих бесребрника (лекара). Знаци интензивне активности инсеката констатовани су и у зонама око ктиторске композиције на источној страни јужног зида, где колоније различитих инсеката излазе из пукотина и шупљина зидне масе. Изражена концентрација инсеката забележена је и на југоисточном стубу, док је југозападни стуб био готово у потпуности прекривен њиховим формацијама, од представе Св. Недеље све до зоне представе Светог Никите на јужној страни тролучног церемонијалног пролаза (тривилона).

Овакво стање указује на озбиљно нарушавање микроклиматских услова у унутрашњости храма и присуство сложених биодетерогених процеса, који, у комбинацији са повишеном влажношћу и органским наслагама, представљају значајан фактор ризика за даљу деградацију зидног сликарства и архитектонске структуре.

Савремена заштита културног наслеђа не подразумева искључиво конзерваторске интервенције, контролу микроклиматских услова, већ и праћење биолошких и климатских фактора, управљање ризицима и међународну сарадњу. Овакво схватање у складу је са основним начелима Конвенције о заштити светске културне и природне баштине из 1972. године, према којој очување културног наслеђа не представља искључиво обавезу појединих држава, већ и одговорност према заједничком наслеђу човечанства и његовом преношењу будућим генерацијама.

Фото: СПОНА

Управо зато питање Матеича, као места у којем је стварао један од најзначајнијих српских и византијских химнографа XV века, Никола Србин, аутор чувеног Српског Полијелеја (Πολυέλεος ὁ Σέρβικος), не може бити сведено искључиво на конзерваторски проблем или на последице постконфликтног наслеђа. Као средиште монашке културе и духовног стваралаштва, Матеич је представљао место сусрета материјалног и нематеријалног наслеђа, сведочећи о јединственој синтези уметности, богословља и литургијског живота. Зато његова вредност не почива искључиво на очуваности архитектонске структуре и живописа, већ и на памћењу које овај простор носи и преноси кроз векове.

Фото: СПОНА

Судбина Матеича данас, стога, превазилази оквире очувања једног манастира. Она постаје мерило нашег односа према културној меморији и способности савременог друштва да разуме да културно наслеђе није само сведочанство прошлости, већ и услов будућности. Укупно узев, највећа претња Матеичу данас није само су ономе што му се догодило, већ у ономе што му се и даље догађа. А време прошло, уколико не буде сачувано, неће постојати ни у времену будућем.

Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Извор: СПОНА

TAGGED:Др Јасмина С. ЋирићзадужбинаманастирМатеич
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Бранко Милановић: Улога Троцког и троцкизма у светској револуцији

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Комесар из нашег сокака

Шуковића смо одавно детектовали као главног кувара агресивне идеологије нео-дукљанизма и ново-комитизма. Мазохистичким ужитком он…

By Журнал

Како ће Ембидова МВП титула бити запамћена, и зашто „Џокер“ може последњи да се смеје

Завршена је још једна НБА сезона (њен регуларни део) а са њом и "МВП трка"…

By Журнал

Kраљ комедије

Kамен заглавни Алексићеве каријере био је филм "Танго Аргентино" који је мајстор снимио у својој…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Слободан Владушић: Потрошачко друштво у 21. веку

By Журнал
Други пишу

Слободан Владушић: Граница и политика

By Журнал
Други пишу

Зашто Американци тако ангажовано „спасавају“ Тачија: Три разлога и један јасан циљ

By Журнал
Други пишу

Небојша Јеврић: Мајстор и Маргарита (љубавна прича)

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?