Многи не схватају да је Немачка земља ограниченог суверенитета, истиче саговорник Журнала, познати публициста и специјалиста за „немачке теме“.
Разговор водио: Александар Живковић
Питамо се за јуначко здравље и одмах отворамо диван о Немачкој. Могли би много о делима Презимењака из Жумберка, али тај густи преплет есејистике, Берлинског дневника, превода Нојбахера и других, интервјуа са великим интелектуалцима, сав је сабран у једну тему. Они и ми. Немци и Срби. То је тема и овог разговора.
Немачка тражи себе не сада, него деценијама уназад. То се видело и у разговорима које сте са угледним Немцима водили. Како сагледавате данашње превирање у Немачкој?
Треба познавати неке чињенице. Немачка је после пораза и безусловне капитулације 1945. године била окупирана од четири силе. То сам и гледао када сам дошао на последипломске студије у Берлин: западни део града је био подељен на три окупационе зоне, америчку, британску и француску, а иза Берлинског зида био је руски сектор. Значи, они су били окупирана земља и то су остали до данас. После уједињења Немачке Руси су повукли своје трупе из Источне Немачке, али Американци нису. Највеће америчке војне базе у Европи су у Немачкој. Франкфурт је највећа база, не само аеродром са кога они контролишу читав простор. И, што је јако важно, у Немачкој су остале америчке атомске бомбе.
Тако да Немачка, многи то не схватају, иако је привредно-економски див, није суверена држава. Њен суверенитет је ограничен. То су сви канцелари признавали и ту чињеницу нико није оспоравао. После уједињења очекивало се да ће доћи до неких промена пошто се Совјетски Савез распао и они су у време Горбачова и Јељцина, да кажем, прокоцкали тих 27 милиона жртава, пре свега Руса, и дали Немцима суверенитет што се њих тиче; али Запад то није уради, пре свега Американци и Британци. Они су рекли: Немци ће и даље остати под контролом. Наравно, штампа није то тако приказивала. У медијима влада принцип који се зове политичка коректност. Ви тачно знате, а ја сам наступао на немачкој телевизији, више пута и то на њиховим највећим каналима, шта не смете да дирате, шта не смете да критикујете. Не смете да критикујете то што Немачка после 70 година даје милијарде долара (раније марака, сада евра) Израелу. Када се спомене Аушвиц престаје свака дискусија.
Немци су сада у једној ситуацији превирања, а то се види по изборима. Одједном добија странка Алтернатива за Немачку, странка која упоште није по вољи ни ЕУ ни НАТО-а, него се залаже, рецимо, за сарадњу са Русима …
Жељко Познановић говори о дружењу са Амфилохијем и Атанасијем током осамдесетих
Кажу, чекајте, ви сте нама уништили гасовод који је обезбеђивао енергију и екологију. Ко га је уништио? Сигурно није ни немачка ни руска влада. Бајден је својевремено рекао: „Ми ћемо то да уништимо.“ И ту се види да Немачка није суверена и немачки народ се сада пита како то одједном нисмо конкурентни са азијским привредама? Зато што нема више јефтиног гаса и нафте које су Руси давали по уговору, захваљујући договору Путина и Шредера. Наравно да се у Немачкој у свим круговима сада поставља питање повратка суверенитета. И, да завршим одговор на Ваше питање, сада се јавља по први пут идеја да Немачка треба да води своју политику, а не политику Европске уније. Тога до сада није било. До сада су се увек скривали иза осовине де Гол-Аденауер. Хајде ми пошто не можемо сами да идемо уз помоћ Француза. Сада се то мења.
Значи ли то да иза тих покрета као што је Алтернатива за Немачку, стоји неко интелектуално језгро? Они су ушли у народне масе, али колико интелектуалци то подржавају?
Наравно. Даћу Вам пример. Један од најпознатијих немачких режисера, Бото Штраус, је још 1990. изрекао нешто што свако зна. Рекао је: докле ће немачке генерације морати да се извињавају Израелу и чак да не смеју да га критикују за јасне ствари.
Људи се плаше превирања у Немачкој. Када је превирање у Немачкој, шта ће се десити са Европом? Да ли ће Немци да кажем …
Подивљати.
Да.
Немци су још увек под јаком контролом пре свега медија. А ко држи медије добија изборе. Зато се и избори у Србији описују као чудо. Онај који је држао медије добио је више од 600 хиљада гласова мање. А у Немачкој се то десило у бившој Источној Немачкој где је Алтернатива за Немачку победила иако су медији били против ње. То значи да је свест људи постала таква да политичком коректношћу не могу бити ућуткани. Има доста интелектуалаца који подржавају промену политике у Немачкој. Деведесетих година за НИН сам направио интервју са немачким нобеловцем Гинтером Грасом. Он је говорио да је време да Немци и њихова деца кажу да нису одговорни за Аушвиц. У Немачкој је реч Аушвиц батина или буздован. Када се помене Аушвиц престаје свака дискусија. Сада интелектуалци говоре да хоће да неке теме које су забрањене, табу теме, нестану, да о свему може слободно да се говори. Сетите се шта каже Волтер: „Стварну власт држи онај који не сме да се критикује“.
У следећем наставку: О немачкој бирократији и Војводини
