Када сам кренуо у цркву имао сам све оне проблеме које сте, вјероватно, и ви имали, а то је: Шта ћу ја овде? Ја уопште не припадам овде. Видим неке бабе овамо. Ја стојим. Боле ме леђа, боле ме ноге. Ништа се не дешава у мени. Око мене људи с којима ја немам ништа. Немам никакве додирне тачке. И то тако траје. Ја ту долазим, желим, али ништа…
И онда, рецимо, долази једна ствар, мали меандри, мали рукавац, да вам кажем, зашто је православље животно важна ствар?
Православље је филозофија живота. Христова филозофија живота. Зашто је то најбоља филозофија живота? Зато што ти пружа оруђе да преживиш овај живот.
На пример, ја дођем у цркву. Дошао сам зато што хоћу да дођем. Дошао сам зато што имам поштовање и волим Богородицу, волим Христа. Међутим одједном крећу помисли, ружне… И ја контам откуд то!? То није моје, човјече. Овде сам дошао мирне душе, мирног срца. То није моје. Међутим, ја не знам за трик…
