У манастиру Пустиња у коме се налази најстарија црква ваљевске епархије посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, обележено је 400 година од израде живописа. Пустиња је неколико пута паљена и обнављана, али у поређењу с другим средњовековним црквама у западној Србији њене фреске су најочуваније. Лепоту фреске Светог Јована Крститеља са крилима у цркви манастира Пустиња историчари уметности пореде са Милешевским Белим Анђелом. На темељима богомоље из времена краља Драгутина, светињу посвећену Ваведењу Пресвете Богородице подигао је јеромонах Јоаким о коме се мало зна. У пролеће 1622. игуман Јанићије Битојевић позвао је светогорске зографе Јована и Николу да је живопишу.
„Овај манастир заиста представља један од раритета, није у питању само старина , него и изразити квалитет фрескописа. Потребно је вратити стари сјај, обновити колорит, вратити, да тако кажемо, структуре тамо где недостају и зауставити пропадање материјала, самог малтера на ком се фреске налазе у доњим зонама, где је он почео полако да попушта“, наводи Наташа Кристић, историчар уметности.
Осликано је 370 квадратних метара манастирског храма. На квалитет живописа, осим спаљивања у време турског ропства, утицало је и време и непостојаност дрвеног црепа цркве грађене у стилу рашке неимарске школе.
Уз благослов почившег епископа ваљевског Милутина, кров је обновљен и конзервиран 2017. године.
„Дивити се овим божанственим богомољама, овоме дару наших предака, овога што је Божјом промишљу нама додељено овде, дивите се томе није довољно. Хвалити се тиме и показоивати другима, ни то није довољно. Треба следовати томе примеру и треба да откријемо шта данас и сутра за нас оне треба да значе“, каже проф. др Дарко Танасковић.
„Огроман значај је и историјски и културан ове светиње и зато све снаге морамо да уложимо да се конзервирају фреске и да се што више заштите да буду сведочанство наше духовности ових крајева“, наглашава епископ ваљевски Исихије.
У Пустињи се чувају честице моштију Светих Козме и Дамњана и Светог Теодора Тирона, делови одежди Светог Нектарија Егинског и Свете Катарине Синајске и дрвени крст освећен на Гробу Господњем.
На значајну годишњицу, четири века живописа манастира, у Народном музеју приређена је изложба драгоцености најстарије ваљевске светиње.
Извор: rts.rs
