Данас знам да није дозвољено да свако има властити врт. Јер властити врт даје слободу
Учен сам
Учен сам да не лажем и да не крадем – можда ваља натукнути, онако успут – док вода расте у временима у која смо уроњени.
Учен сам да будем поштен, да будем на страни слабијега, да помогнем другу у невољи.
Учен сам да помажем у пословима спрам моје све веће зрелости и снаге.
Учен сам како је обавеза мојих родитеља да вриједно раде, а моја да узвратим одличним успјехом у школи.
Учен сам да се јављам старијима знао их или не знао, да им уступим мјесто у превозу, да им помогнем физички и како год.
Учили су ме да је Тито био лијеп, а Хитлер ружан. Да чувам братство и јединство као зеницу ока свог. Учили су ме да је сваки странац шпијун, и да ради контра интереса наше земље.
Учен сам да цијеним људе који нешто знају да направе рукама. Учен сам да цијеним образоване и мудре.
Учен сам да је фамилија важна. Да је радост када се неко роди, а жалост када неко оде под чемпресе.
Учен сам да је добро знати уловити и очистити рибу, или убрати и спремити шкољке, или осушити смокве, исциједити уље, направити вино…
Учен сам да пливам, да возим бицикл, да ловим лигње.
Учен сам како се зове која јестива биљка. Учен сам гдје има воде у природи.
Учили су ме да је вјера опијум за народ, да је напредак сталан и загарантован, да сваки образован дјечак на концу постаје руководилац, а свака дјевојчица упосленица и мајка.
Учен сам да волим родитеље, море и државу. Учен сам да казујем ни по бабу ни по стричевима, да одржавам хигијену и марим за бонтон. Учен сам да поштујем жене. Да чашу воде дам и Циганину и црнцу.
Учен сам да поштујем католике. Припадника других вјероисповијести није било у мојој обалној оптици.
*
Учили су ме да су све књиге добре, иако нису, као ни траве. Учили су ме да добар ђак прође најбоље, а није тако. Учили су ме да је држава увијек у праву, а није тако. Учили су ме да је човјек еволуирао, а није тако…
Данас знам да постоји више званичних истина. Данас знам да се многима неће допасти мој поглед на то што истина јест, али – ваљда смо научили да се не можемо допасти баш свима. Волтер је био у праву када је казао да прво ваља спознати све, па одбацити све, да би човјек на крају у миру обрађивао властити врт. Данас знам да није дозвољено да свако има властити врт, јер врт даје слободу.
Данас знам да је најметафизичнији стих онај Његошев: Нека буде што бити не може.
Времена се, не рекох први пут, на наше очи пресвлаче као змије.
Наслов и опрема: Стање ствари
