Пише: Владимир Ђукановић
Свет је у паници због све веће доминације Кине на тржишту ретких метала. Иако су западне владе посветиле и време и новац у последњих пар година како би сустигле комунисте у овом кључном економском сектору, напори су узалудни. Кина је све доминантнија у контроли кључних елемената као што су литијум и никл који су критични за даљи развој зелене агенде и електрификације возила. Њихове фирме предњаче у квалитету, али и цени производа јер су још пре десет година обезбедили читав ланац набавке, од експлоатације до фабрике.
Индонезија је највећи произвођач никла у свету са светским резервама од око 20%. Добар део рудника је у власништву кинеских компанија који руду шаљу у Кину за производњу електричних батерија. У исто време западне фирме затварају руднике јер не могу да изађу на крај са трошковима. Пројекти у Аустралији, Бразилу и Америци губе подршку инвеститора због великих трошкова у овим државама.
Према чланку Вол Стрит Џурнала, једини рудник кобалта у САД је попио кључ у браву. Кинеска руда је далеко јефтинија и производе је у великим количинама. У исто време Кина рудари већи део светског литијума, око 35%, што је рапидан скок са 18% само пре пет година. У преради литијума ситуација је још критичнија јер контролишу сада скоро 70% прераде овог кључног елемента око кога се прашина диже и у нашој земљи. Зато су за две године постали лидери у производњи и продаји електричних возила. Следећа илустрација је јасна: Кина ће за неколико година продавати углавном електричне аутомобиле.
Владимир Ђукановић: Ваше радно место у свету вештачке интелигенције
Запад је у паници и већ се предузимају протекционистички кораци. Америка је подигла царинску стопу на кинеске електричне аутомобиле са 25% на 100%. Американци их оптужују за стварање вишка капацитета и намерног смањења цена. Као да потрошачи желе све скупља возила из западних држава која више нису конкурентна. Економска борба царинским тарифама је промашен начин јер то неће изменити снагу кинеских произвођача да понуде фантастична возила по знатно нижим ценама.
Међу најагресивнијим играчима је Зијин Мининг, кинески конгломерат који је власник рудника бакра у Бору. План је да повећају производњу литијума 85 пута. Тај циљ ће постићи након куповине рудника у Аргентини који западне фирме нису желела да пазаре. На аукцији пре пар година су се појавиле само кинеске компаније и Зијин је победио са ценом од $750 милиона. Док западне земље моралишу о зеленој агенди и корупцији кинески комунисти ћуте и раде. Тихо су заузели позиције у Индонезији, Малију, Боливији и Зимбабвеу. Три пута су бржи у реализацији пројеката и сиромашним државама донесе велике економске бенефите. Док им је историја загађења животне средине неславна, ни западне фирме немају значајно напреднију технологију која би сачувала сваки аспект природе у околини рудника.
Кина има и предност државних субвенција као и јасног опредељења да су ретки метали стратешки циљ. Западне фирме не могу да се обрате својим владама када цене нагло падну. Волатилност цена је увек присутна на тржишту ове робе тако да многи не желе да ризикују финансијску будућност ризичним потезима. Банке се ретко одлучују да финансирају пројекте у ризичним државама где је Кина неретко једини играч. Све им то даје значајну предност у свету који се радикално дели.
Сви ови елементи чине Кину апсолутним владаром овог дела економије. Остатак света за сад не може да нађе економску калкулацију да им стане на црту. Ово је још један параметар који ће усијану геополитичку ситуацију учинити још гором. Царинске тарифе, медијске манипулације и на крају ратови су често резултати економских ломова.
Извор: Фејсбучарење
