Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Никола Маловић: Сцила и Харибда подигле су обрве

Журнал
Published: 24. мај, 2025.
Share
Фото: Vella Ri
SHARE

Пише: Никола Маловић

Градећи митолошког лукавца, Хомер је изградио протолик политичара чији вијек нити зависи од избора, нити од врсте система. Сви Одисејеви насљедници-политичари, жртвоваће друге, себе ради Уједном љетњем броју „Политике“ од прије скоро деценију, професор Филозофског факултета у Београду, В. В, написао је ово: „Србија је показала да се не понаша као Буриданов магарац, који се опредељује час на једну, час на другу страну, већ се труди да води балансирану политику између Москве и Брисела, одолевајући успешно Сцили и Харибди“.  Прича о магарцу названом по филозофу Буридану говори о магарцу који је крепао од глади зато што се двоумио између два једнако укусна пласта сијена.

У том смислу, метафора са Србијом може и да стоји, јер се, по професору, Србија опредијелила за Царство европско, не и за руско тј. евроазијско, но је наставак професорове реченице проблематичан. Пазимо…  Нико не може одолијевати и Сцили, и Харибди па остати жив. Тако ни Србија. У митолошко вријеме оно, Одисеј је, да би се вратио кући на Итаку, морао да прође мореузом између страшних чудовишта, Сциле и Харибде.

Другог пролаза, напросто, није било. Преужасна Сцила имала је шест глава на дугим вратовима, док је преужаснија Харибда усисавала море и гутала бродове са све посадом. Одисеј је прагматично израчунао да је боље жртвовати шест морнара и задовољити Сцилиних шест чељусти, него Харибдин вакуум, у коме би пострадали дебото сви. Па је тако први приложио шест колатералних жртава и за сва времена зарадио стални епитет – лукавог Одисеја. Градећи митолошког лукавца, Хомер је изградио протолик политичара чији вијек нити зависи од избора, нити од врсте система. Сви Одисејеви насљедници-политичари, жртвоваће друге, себе ради. Код њих је, као и код Андрића, став у служби човјека, а заправо би увијек требало да став буде у служби истине. И сада, са сазнањем да се не може утећи и Сцили и Харибди, него или Сцили а Харибди не, или Харибди али Сцили не, склон сам да поново прочитам први дио професорове реченице: „Србија… се труди да води балансирану политику између Москве и Брисела“. Ах, красне ли баланцете вјеште нам мајчице, златнога ли њенога труда да, као у оном вицу са три лика од којих је трећи Србин – овај на крају све надмудри!

Маловић: Светионик – Што да радимо док чекамо?

Ходећи путевима своје посестриме Црне Горе, Србија све брже са ђаволом тикве сади. Имаће томе девет година – с времена на вријеме се ваља подсјетити – делегација Србије, на челу са тадашњим министром одбране присуствовала је самиту НАТО-а у Варшави, на којем је скупу одлучено да се пошаљу четири међународна батаљона у Пољску, Естонију, Летонију и Литванију. Сајт „Блумберг“ објавио је карту односа снага НАТО (4.000 војника) – Русија (30.000), на којој се зарад алармирања западног јавног мњења и кувања тамошње колективне жабе види руска надмоћ, али је Russia Today објавила исту карту с бројкама које укључују не само 4000 међународних војника на истоку Западне Европе, него и 120.000 униформисаних Пољака, и свих приде солдата из балтичких вазалстава (31.500) који – зарезујемо ли шта је те 2016. године рекао Горбачов накнадном памећу – фактички учествују у ескалацији хладног у врући рат.

Старија и средња генерација сада разумију како је то било могуће да пред Први свјетски рат нико не повуче ручну на вријеме; данас разумијемо како пред Други свјетски рат није било команде као са Титаника: Пуном снагом назад!  Него је наше претке у усуду водила струја времена, све бржа што је била ближа смрти. Сигнификантно је било посматрати двије мајске полуфиналне вечери, кад и финалну музичку ЛГБТ+ фешту Пјесму Евровизије, више као феномен, и као знак времена, неголи као фестивал који ће изродити пјевача, пјевачицу, нешто небинарно или нешто четврто, чији ће музички нерв успркосити правилима игре. Швајцарска је уживо потрошила бога оца у истој седмици у којој је на Пјесми Евровизије извиждани Израел побио стотине чудом преживјелих Палестинаца у Гази.

Маловић: Светионик – Што да радимо док чекамо?

Колективни запад је gay, у изворном значењу те све одвратније и свеприсутније ријечи – раздраган и весео, па му се, казивањима медија главног тока, говори како ће све да буде добро, океј, како ће Русија лећи на руду, јер, будући другоразредна сила, мора, и да ће на крају да побиједи правда, и амерички мир. Након Пјесме Евровизије иде доба када се праве планови за љето, када сваки геј са Колективног запада и онај коме је геј океј, а то је већина, прави планове како да одмори честицу душе и 100% тијела током данас све краћег, а прије проналаска чипова пословично дугог топлог љета.  До јуче увјерени да смо на путу ка бољем и праведнијем сутра, ето нас у тјеснацу. И Сцила и Харибда подигле су обрве.

Извор: Печат

TAGGED:друштвоНикола МаловићПечатСцила и Харибда
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Проклетство злата краљице Аманишакето – како је Судан опљачкан а Европа зажмурила
Next Article Жарко Марковић: Новембар у мају

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ђорђе Вукадиновић : Народ против Рио Тинта – после летње режимске кампање отпор се још повећао

Пише: Ђорђе Вукадиновић    За два месеца интензивне режимске кампање проценат противника Рио Тинта је са…

By Журнал

Жарко Марковић: Надања и стрепња

Пише: Жарко Марковић Средином децембра 2016. године тадашњи (а и садашњи) предсједник Републике Српске Милорад Додик објелоданио…

By Журнал

Јесеновац је (тек) срамота за хрватску државу?

Пише: Филип Драговић Посланици ДПС–СД–ХГИ на видовданском засједању црногорског парламента који је донио Резолуцију о…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Падобранци ветерани: Штитимо студенте јер бринемо за њихову безбедност

By Журнал
Други пишу

Кристина Ђурић: „Баш уме да ме смири“: Како су четботови постали „опасни саветници“ младима

By Журнал
Други пишу

Мирослав Здравковић: Стопе природног прираштаја у 1980. години по општинама

By Журнал
Други пишу

Биљана Степановић: Београд за нову елиту

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?