Пише: Ненад Зафировић
Стејт департмент именовао је Александра Касанофа за новог америчког изасланика за Балкан, што је код многих изазвало велико изненађење. Шта Касаноф доноси региону? Каријерни дипломата без досадашњих веза са нашим крајевима постаје главни човек за овај део света. Неки у томе виде добар знак, а код неких то изазива забринутост због његове улоге у догађањима у Украјини 2014. године.
Стејт департмент је 19. јула саопштењем озваничио да је Александар Касаноф нови заменик помоћника америчког државног секретара за Западни Балкан и да ће бити задужен за америчку политику према региону.
„Дубоко смо решени да подржимо све земље Западног Балкана на њиховом путу до европских интеграција и чланства у евроатлантске институције. Наша политика промовише регионалну економску сарадњу и реформе које ће донети дуготрајан мир, стабилност и просперитет у региону. Под лидерством заменика помоћника државног секретара Касанофа наставићемо да радимо са земљама Западног Балкана и нашим европским партнерима на промовисању тих циљева“, истиче се у саопштењу.
Пре ове функције, Касаноф је био извршни помоћник Викторије Нуланд, бивше подсекретарке за политичка питања, која се и сматра његовим ментором, као и заменик вршиоца дужности подсекретара за политичка питања Џона Баса.
У биографији Касанофа наводи се да је служио у Републици Ирској, Туркменистану, Чилеу и, што је посебно интересантно, Украјини. Награђиван је за рад на положају политичког саветника у америчкој амбасади у Кијеву током Мајданске револуције и затим руске инвазије на Украјину.
И његов отац је радио у Стејт департменту и службовао је у иностранству у разним америчким амбасадама. Породица има пољско порекло. Деда Александра Касанофа рођен је у Варшави и почетком прошлог века, док је још био дете, емигрирао је у САД, у време док је Пољска била руска провинција и предмет интензивне русификације. У Америци је постао сувласник једног ланца ресторана, али се 1957. преселио у Санкт Петербург у Русији. У Њујорк се вратио пред сам распад СССР.
Касаноф је био мало познат и америчким и светским политичким круговима све до избијања скандала око наводног руског уплитања у америчке изборе, када је и он дошао под удар специјалног истражитеља Роберта Малера 2019. године због сарадње са двоструким агентом, украјинским бизнисменом Константином Килимником који је имао контакте и са тадашњим шефом Трампове кампање Полом Манафортом, али и са највишим званичницима америчке амбасаде у Кијеву.
У закључцима Милеровог извештаја истиче се да се Килимник састајао са главним политичким службеником у америчкој амбасади у Кијеву Аланом Перселом и преносио поруке украјинским лидерима и достављао писане извештаје америчким званичницима путем мејлова дужине и до неколико хиљада речи.
Касаноф, који је наследио Персела на тој функцији, рекао је ФБИ-ју да је знао да је Килимник радио за Манафортову лобистичку фирму и администрацију бившег украјинског председника Виктора Јануковича, чија је Партија региона ангажовала Манафортову фирму.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Касаноф је Килимника описао као једног од ретких поузданих инсајдера који је америчку амбасаду информисао о Јануковичу. Килимник је започео своју везу као доушник са замеником шефа мисије САД 2012-13, пре него што је предат политичкој канцеларији амбасаде, показују записи.
„Килимник је био један од ретких људи у администрацији који је био вољан да разговара са амбасадом и „пружао је информације о унутрашњем раду Јануковичеве администрације, рекао је Касаноф агентима ФБИ-ја.
„Касаноф се састајао са Килимником најмање сваке две недеље, а повремено и више пута у истој недељи, увек испред амбасаде, да би избегао откривање“, пише у извештају ФБИ-ја. „Касаноф је дозволио Килимнику да преузме вођство у оперативној безбедности“ за њихове састанке.
Интервјуи Касанофа и Персела са Милеровом комисијом и ФБИ поткрепљени су бројним имејловима Стејт департмента који садрже редовне обавештајне податке од Килимника о дешавањима у администрацији Јануковича, сукобу на Криму и украјинској и руској политици.
Због тога су обојица ослобођена било какве одговорности, а Касаноф је и унапређен.
Међутим, то је јасно показало америчку уплетеност у унутрашња питања Украјине и смену власти, што и данас бројни противници Вашингтона радо користе као аргумент за руску агресију на Украјину.
По повратку из Кијева, иако унапређен, Касаноф је некако остао испод радара, да би се сада изненада појавио као нови изасланик за Балкан. Наравно, поставља се питање шта он може да донесе Западном Балкану.
Поједини аналитичари сматрају да треба очекивати да ће посматрати Западни Балкан искључиво у контексту сукоба Запада и Русије око Украјине, као и да би у наредном периоду радио на наставку притиска на Србију око увођења санкција Русији и испоруке муниције и друге помоћи Украјини, али и проширењу листе санкција за појединце и фирме из Србије.
Међутим, Милан Антонијевић, правник и стручњак за људска права, у изјави за НИН сматра да можда и није лоше имати изасланика који има неку врсту отклона према овом региону.
„За почетак, дугујемо захвалност Габријелу Ескобару на свему што је учинио да наш регион приближи мирним решењима. Замерано му је да је благонаклон према Србији, али бих, познајући га, то ипак назвао независним и објективним погледом на Балкан и на државе у нашем региону које се не могу посматрати само у црној и белој боји. Александар Саша Касаноф, као неко ко има богато искуство унутар Стејт департмента, као и искуство са земљама које јесу у нашем окружењу, попут Украјине, зна да се носи са кризама, изазовима, као и мноштвом информација и дезинформација. Верујем да и сада он у Бечу, у коме се тренутно налази, добија информације о региону којим ће се, између осталог, бавити“, каже Антонијевић.
Занимљиво је да се албански медији, као и медији блиски влади у Сарајеву, већ радују доласку Касанофа иако нико од нас још увек није чуо ниједну реч од њега о томе шта му је план рада.
Тако познати прокосовски портал на енглеском језику „Фронтранлајер“ пише:
„У овом деликатном окружењу, Касанофљево именовање поставља неколико критичних питања. С обзиром на његову истакнуту каријеру и похвалан рад у Украјини, могло би се надати да он уноси обновљени осећај интегритета и непристрасности у своју улогу. Ипак, постоји забринутост око тога да ли ће моћи да управља сложеним и често мутним водама балканске политике, а да не подлегне истим замкама које су мучиле његовог претходника“.
И „Ал Јаззера Балкан“ сматра да Касаноф важи за човека који ће подржавати суверенитет и територијални интегритет земаља којима прети опасност од руског утицаја.
„Нема сумње да ће Касаноф водити политику Џима О’Брајана према Западном Балкану што би могло довести до неких промена када је у питању прилично ’нежан’ однос који Вашингтон има према Србији и Александру Вучићу иако су у Стејт департменту свесни да је управо Вучић главна сметња успостављању стабилнијег европског југоистока“, ламентира „Ал Јаззера Балкан“.
Антонијевић пак сматра да је можда рано за такве оцене.
„Свако преурањено поздрављање може довести до разочарања и у Приштини и у Сарајеву, тако да бих у тим похвалама и очекивањима на њиховом месту био много уздржанији. О нежности Вашингтона према било ком лидеру у нашем региону, па и према председнику Србије, нема говора. Уколико сте фактор дестабилизације региона, нећете имати подршку Вашингтона, и то је јасно“, истиче Антонијевић и закључује:
„Не бих рекао да је Касаноф прелазно решење, за почетак, исход америчких избора није никоме познат, а с друге стране, када на овако значајна места долазе каријерне дипломате и високи службеници америчке администрације, то никада није прелазно решење“
Извор: НИН
