Piše: Nenad Zafirović
Stejt department imenovao je Aleksandra Kasanofa za novog američkog izaslanika za Balkan, što je kod mnogih izazvalo veliko iznenađenje. Šta Kasanof donosi regionu? Karijerni diplomata bez dosadašnjih veza sa našim krajevima postaje glavni čovek za ovaj deo sveta. Neki u tome vide dobar znak, a kod nekih to izaziva zabrinutost zbog njegove uloge u događanjima u Ukrajini 2014. godine.
Stejt department je 19. jula saopštenjem ozvaničio da je Aleksandar Kasanof novi zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan i da će biti zadužen za američku politiku prema regionu.
„Duboko smo rešeni da podržimo sve zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu do evropskih integracija i članstva u evroatlantske institucije. Naša politika promoviše regionalnu ekonomsku saradnju i reforme koje će doneti dugotrajan mir, stabilnost i prosperitet u regionu. Pod liderstvom zamenika pomoćnika državnog sekretara Kasanofa nastavićemo da radimo sa zemljama Zapadnog Balkana i našim evropskim partnerima na promovisanju tih ciljeva“, ističe se u saopštenju.
Pre ove funkcije, Kasanof je bio izvršni pomoćnik Viktorije Nuland, bivše podsekretarke za politička pitanja, koja se i smatra njegovim mentorom, kao i zamenik vršioca dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa.
U biografiji Kasanofa navodi se da je služio u Republici Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i, što je posebno interesantno, Ukrajini. Nagrađivan je za rad na položaju političkog savetnika u američkoj ambasadi u Kijevu tokom Majdanske revolucije i zatim ruske invazije na Ukrajinu.
I njegov otac je radio u Stejt departmentu i službovao je u inostranstvu u raznim američkim ambasadama. Porodica ima poljsko poreklo. Deda Aleksandra Kasanofa rođen je u Varšavi i početkom prošlog veka, dok je još bio dete, emigrirao je u SAD, u vreme dok je Poljska bila ruska provincija i predmet intenzivne rusifikacije. U Americi je postao suvlasnik jednog lanca restorana, ali se 1957. preselio u Sankt Peterburg u Rusiji. U Njujork se vratio pred sam raspad SSSR.
Kasanof je bio malo poznat i američkim i svetskim političkim krugovima sve do izbijanja skandala oko navodnog ruskog uplitanja u američke izbore, kada je i on došao pod udar specijalnog istražitelja Roberta Malera 2019. godine zbog saradnje sa dvostrukim agentom, ukrajinskim biznismenom Konstantinom Kilimnikom koji je imao kontakte i sa tadašnjim šefom Trampove kampanje Polom Manafortom, ali i sa najvišim zvaničnicima američke ambasade u Kijevu.
U zaključcima Milerovog izveštaja ističe se da se Kilimnik sastajao sa glavnim političkim službenikom u američkoj ambasadi u Kijevu Alanom Perselom i prenosio poruke ukrajinskim liderima i dostavljao pisane izveštaje američkim zvaničnicima putem mejlova dužine i do nekoliko hiljada reči.
Kasanof, koji je nasledio Persela na toj funkciji, rekao je FBI-ju da je znao da je Kilimnik radio za Manafortovu lobističku firmu i administraciju bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, čija je Partija regiona angažovala Manafortovu firmu.
Nebojša Popović: „Učinimo Evropu ponovo velikom“ – Mađarska je spremna za predsjedavanje EU
Kasanof je Kilimnika opisao kao jednog od retkih pouzdanih insajdera koji je američku ambasadu informisao o Janukoviču. Kilimnik je započeo svoju vezu kao doušnik sa zamenikom šefa misije SAD 2012-13, pre nego što je predat političkoj kancelariji ambasade, pokazuju zapisi.
„Kilimnik je bio jedan od retkih ljudi u administraciji koji je bio voljan da razgovara sa ambasadom i „pružao je informacije o unutrašnjem radu Janukovičeve administracije, rekao je Kasanof agentima FBI-ja.
„Kasanof se sastajao sa Kilimnikom najmanje svake dve nedelje, a povremeno i više puta u istoj nedelji, uvek ispred ambasade, da bi izbegao otkrivanje“, piše u izveštaju FBI-ja. „Kasanof je dozvolio Kilimniku da preuzme vođstvo u operativnoj bezbednosti“ za njihove sastanke.
Intervjui Kasanofa i Persela sa Milerovom komisijom i FBI potkrepljeni su brojnim imejlovima Stejt departmenta koji sadrže redovne obaveštajne podatke od Kilimnika o dešavanjima u administraciji Janukoviča, sukobu na Krimu i ukrajinskoj i ruskoj politici.
Zbog toga su obojica oslobođena bilo kakve odgovornosti, a Kasanof je i unapređen.
Međutim, to je jasno pokazalo američku upletenost u unutrašnja pitanja Ukrajine i smenu vlasti, što i danas brojni protivnici Vašingtona rado koriste kao argument za rusku agresiju na Ukrajinu.
Po povratku iz Kijeva, iako unapređen, Kasanof je nekako ostao ispod radara, da bi se sada iznenada pojavio kao novi izaslanik za Balkan. Naravno, postavlja se pitanje šta on može da donese Zapadnom Balkanu.
Pojedini analitičari smatraju da treba očekivati da će posmatrati Zapadni Balkan isključivo u kontekstu sukoba Zapada i Rusije oko Ukrajine, kao i da bi u narednom periodu radio na nastavku pritiska na Srbiju oko uvođenja sankcija Rusiji i isporuke municije i druge pomoći Ukrajini, ali i proširenju liste sankcija za pojedince i firme iz Srbije.
Međutim, Milan Antonijević, pravnik i stručnjak za ljudska prava, u izjavi za NIN smatra da možda i nije loše imati izaslanika koji ima neku vrstu otklona prema ovom regionu.
„Za početak, dugujemo zahvalnost Gabrijelu Eskobaru na svemu što je učinio da naš region približi mirnim rešenjima. Zamerano mu je da je blagonaklon prema Srbiji, ali bih, poznajući ga, to ipak nazvao nezavisnim i objektivnim pogledom na Balkan i na države u našem regionu koje se ne mogu posmatrati samo u crnoj i beloj boji. Aleksandar Saša Kasanof, kao neko ko ima bogato iskustvo unutar Stejt departmenta, kao i iskustvo sa zemljama koje jesu u našem okruženju, poput Ukrajine, zna da se nosi sa krizama, izazovima, kao i mnoštvom informacija i dezinformacija. Verujem da i sada on u Beču, u kome se trenutno nalazi, dobija informacije o regionu kojim će se, između ostalog, baviti“, kaže Antonijević.
Zanimljivo je da se albanski mediji, kao i mediji bliski vladi u Sarajevu, već raduju dolasku Kasanofa iako niko od nas još uvek nije čuo nijednu reč od njega o tome šta mu je plan rada.
Tako poznati prokosovski portal na engleskom jeziku „Frontranlajer“ piše:
„U ovom delikatnom okruženju, Kasanofljevo imenovanje postavlja nekoliko kritičnih pitanja. S obzirom na njegovu istaknutu karijeru i pohvalan rad u Ukrajini, moglo bi se nadati da on unosi obnovljeni osećaj integriteta i nepristrasnosti u svoju ulogu. Ipak, postoji zabrinutost oko toga da li će moći da upravlja složenim i često mutnim vodama balkanske politike, a da ne podlegne istim zamkama koje su mučile njegovog prethodnika“.
I „Al Jazzera Balkan“ smatra da Kasanof važi za čoveka koji će podržavati suverenitet i teritorijalni integritet zemalja kojima preti opasnost od ruskog uticaja.
„Nema sumnje da će Kasanof voditi politiku Džima O’Brajana prema Zapadnom Balkanu što bi moglo dovesti do nekih promena kada je u pitanju prilično ’nežan’ odnos koji Vašington ima prema Srbiji i Aleksandru Vučiću iako su u Stejt departmentu svesni da je upravo Vučić glavna smetnja uspostavljanju stabilnijeg evropskog jugoistoka“, lamentira „Al Jazzera Balkan“.
Antonijević pak smatra da je možda rano za takve ocene.
„Svako preuranjeno pozdravljanje može dovesti do razočaranja i u Prištini i u Sarajevu, tako da bih u tim pohvalama i očekivanjima na njihovom mestu bio mnogo uzdržaniji. O nežnosti Vašingtona prema bilo kom lideru u našem regionu, pa i prema predsedniku Srbije, nema govora. Ukoliko ste faktor destabilizacije regiona, nećete imati podršku Vašingtona, i to je jasno“, ističe Antonijević i zaključuje:
„Ne bih rekao da je Kasanof prelazno rešenje, za početak, ishod američkih izbora nije nikome poznat, a s druge strane, kada na ovako značajna mesta dolaze karijerne diplomate i visoki službenici američke administracije, to nikada nije prelazno rešenje“
Izvor: NIN