Фото: Управа полиције
Баба ми витла барјаком по кући. Хоће с Милом и Вељовићем у комите. Мора да се прејела банана. Шале се младићи из комшилука, ни не слутећи колико та шала кореспондира са нашом туробном стварношћу.
Као код оног дјечака Ерика, из цртаћа, који кад год поједе банану трансформише се у „Бананамена“, добронамјерног јунака неразумне снаге, банане исто тако неразумну снагу, овај пут опасну, дају многима у Црној Гори. Зебем колико је међу најгрлатијим заштитницима државе оних који се могу оклизати на кори од банане.
У Зети, која је до Ђукановићевог земана била позната по узгоју паприке, парадајза, и пипуна, сада много боље успијевају биљке којим је завичај у подножју Анда.
Овдје се заиста неко предозирао. Нађена је готово тона и по дроге и нико није у затвору. Да је ухваћено толико шверцованог смокија у сређеној држави, гдје постоје и заметци тужилаштва и судства, фалило би полиције да хапси и приводи све оне који су заинтересовани за ову пошиљку вриједну на десетине милиона еура. Овдје тужилаштво и судство спавају сном праведника.
Ни љутити Миливоје не чује се жив, а дигао је 2016. године на ноге читаву полицију да хапси власнике паланачких бирцуза, молере, и грађевинске раднике који су са праћкама, и у дослуху са најмоћнијим свјетским службама, кренули на државу.
То што је неко са тоном и по отрова кренуо на нашу дјецу и опљачкану државу то може да сачека. Сад треба видјети хоће ли дојучерашњи господар наших живота и свакаквог бизниса „дозволити“ без кавге и крви да се црногорски Митрополит устоличи и столује тамо гдје му је мјесто отакао је Колумбо открио Америку.
Не. Овдје судија признајући да је брат приведенога „био свједок на крштењу“ његовом сину ( како чудно пише кум) пушта на слободу човјека у чијем је складишту, и за наше прилике, нађена несвакидашња количина дроге. Кажем несвакидашња јер нама није новост да уз банане стигне и озбиљна количина дроге.
До данас нијесмо чули шта је било са дрогом која је нађена у бананама компаније „Воли“. Чија је?
Можда власнику складишта у Зети и није услуга што га је кум (односно човјек чијем је крштењу сина свједочио његов брат) пустио да се брани са слободе. Можда су само банане његове? Можда је за додатак пошиљци требао неко незван да наврати наредних дана. Када се све посложи и ускладишти.
А и ко би озбиљан, у том уносном и опасном бизнису, препустио тако вриједну пошиљку једном, не звучи увредљиво, обичном увознику клизавог воћа.
Осим што ме радује што толика количина отрова за нашу дјецу, за сада, није доспјела на наше и улице региона, једнако се радујем што у овоме, вјерујем, има прстију и моћнијих међународних играча. Можда су они одлучили да конкретно покажу чије су банане, а ко се на њима потпуно оклизао.
Можда нам то већ данас, на радном доручку са новинарима, кажу, или макар наслуте, министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић и директор Управе полиције Зоран Брђанин.
Мирко Пламенац
1 Comment
Диван текст. Честитке аутору!