Запад покушава да створи „џепне цркве“ и угрози православље

Прави разлог раскола који Запад покушава да унесе у православне цркве, укључујући Руску и Српску, јесте што су оне постале истурени бедем традиционалних вриједности и инструмент одбране суверенитета земље, оцјењује руски експерт Роман Лункин.

У политичком смислу постоје два разлога уношења раскола у православне цркве, каже за Спутњик Лункин, коментаришући упозорење шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да је Руска православна црква под притиском из САД с циљем уништења православног јединства, а да је и СПЦ на мети снажних напада.

ПОКУШАЈ СТВАРАЊА „ЏЕПНИХ ЦРКАВА“

Први разлог је, према ријечима Лункина, афирмисање антируске позиције и поткопавање интереса православља.

„Стварањем таквих ’џепних цркава‘ покушавају да изграде локалпатриотску позицију у оквиру антируског дискурса. Други разлог је што је ’џепна црква‘ увијек удобна за власт. Рецимо, за власт у Подгорици која се оријентише на Запад, САД, НАТО“, наглашава Лункин, замјеник директора Института за Европу Руске академије наука.

Он додаје да Лавров доста тачно указује на општу тенденцију која је данас карактеристична за улогу вјерског фактора у међународним односима.

„Лавров скреће пажњу на западни утицај и покушај мијешања у међувјерске односе, посебно међу различитим православним црквама, као и на тежњу да се унесе раскол у православне цркве низа држава. А циљ тог раскола је да подржи антируска расположења“, објашњава Лункин.

Он у том контексту посебно апострофира Украјину, гдје су већ дуго на дјелу настојања да се подршком расколницима поткопају темељи канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

„Недавна посјета цариградског патријарха Вартоломеја Украјини имала је задатак прије свега да се морално и политички подржи украјинска црква коју је на бази Кијевске патријаршије формирао бивши предсједник Петро Порошенко како би конкурисао Украјинској православној цркви Московске патријаршије. Вартоломеј уноси раскол у украјинско друштво, покушавајући да не примјећује демонстрације против политике цариградске патријаршије у Украјини које су се одржавале током његове посјете“, подсјећа Лункин.

РАЗЛОЗИ УДАРА НА СПЦ

Кад је ријеч о притиску на СПЦ, он оцјењује да је ситуација око Српске цркве исполитизована између осталог и зато што је она пријатељски настројена према Руској православној цркви, али и зато што је једна од најутицајнијих институција на Балкану, способна да окупи око себе велики број људи.

„Раскол није нова ситуација, она траје годинама, а покушавају да га организују власти Црне Горе и Сјеверне Македоније. У Црној Гори су ти покушаји били безуспјешни, јер тамо нема оправданих разлога за раскол. Власт је зато кренула другим путем, усвајањем закона о одузимању имовине СПЦ и одбијању да се потпише Темељни уговор. А све су то заправо покушаји да се црногорска Митрополија одвоји од СПЦ“, увјерен је Лункин, који додаје да су резултат тога биле литије, а затим и пораз партије Мила Ђукановића на изборима прошле године.

Лавров је, како каже руски стручњак, исправно уочио заједничке одлике ситуације у различитим земљама, када православље постаје истурени бедем традиционалних вриједности и пријатељства с Русијом. „Зато и јесте православна црква постала инструмент за одбрану суверенитета земаља и отпора томе да их прогутају САД и НАТО“, закључује Лункин.

Извор: rs-lat.sputniknews.com