Пише: Недељко Чолић
Када Рик Декард (Харисон Форд) у „Блејд ранеру“ Ридлија Скота убија Жору, репликанта (андроида), док им изнад главе у дистопијском Лос Анђелесу надлећу летећи аутомобили, не пуца у њу из неког модерног ласерског или сличног оружја, већ из специјално направљеног револвера, прерађеног од пушке „штајер манлихер“ и такође револвера „булдог“, који су коришћени седамдесетих година 20. века, а технологија има је старија од 100 година.
„Блејд ранер“ је икона научно-фантастичног поджанра познатог као „сајберпанк“ у ком се фокус ставља на комбинацију високе технологије и регресије и дистопијског (пр)опадања друштва на примитивне односе.
Тако некако, са војне тачке гледишта (ако занемаримо чињеницу да су сваки рат и чин агресије пут у колапс и пропадање друштва), изгледа и рат у Украјини, са једне стране се налазе најмодернији системи, покретани вештачком интелигенцијом, сателитским системима, презицно навођена оружја, хиперсоничне ракете, дронови, аутономна возила…
Са друге стране, раме уз раме са врхунском технологијом, налазе се и технолошки примитивна оружја каква смо гледали у ратовима у последњих стотинак година и каквим су наши преци ратовали још у Првом или Другом светском рату. И то не само да им је технологија тада развијена, већ и буквално потичу из тог времена.
А добрим делом рат у Украјини се води као рововска битка, налик оној из Првог светског рата, у коме се пешадинци сукобљавају и гину у јуришима „топовског меса“ и борбама прса у прса у блату ровова, па се због комбинације са најмодернијом технологијом, може назвати „првим светским сајберпанк ратом“.
Највише технике и оружја из седамдесетих, али и дронова
И у украјинској и у руској војсци доминирају техника и оружје из седамдесетих година, од пушака, преко оклопних возила до авиона, што је очекивано, будући да су складишта била пуна на десетина хиљада комада насталих још током трке у наоружању у време Хладног рата. Међутим, поред ове „средовечне“ војне технологије, како се код обе војске појављују неки од најмодернијих примера војне технике, тако се користе и они за које се може очекивати да им је место у музеју.
Сам почетак рата у Украјини, у првим месецима 2022, личио на сукоб две војске совјетског типа, са нападачима који користе јаке оклопне снаге, уз подршку ваздушних снага, авиона и хеликоптера и десантних снага, док браниоци парирају противоклопним оруђима, утврђивањем у урбаним срединама, па и партизанским начином ратовања. Међутим, касније је постао поприште употребе високософистицираних направа, али ни оне традиционалне нису изгубиле на значају.
Цео ток рата дефинитивно је обележила употреба дронова – али не само оних класичних какве велике војске развијају, попут турског „Бајрактара“, већ свих могућих, јефтиних летећих направа које су постајале убојито оружје од ког се тешко може бранити и сакрити. Уз употребу дронова, који се користе за извођење различитих операција, од извиђања, навођења артиљерије, препознавања мета, бацања бомби на оклопна возила и пешадију, до „дронова самоубица“ (познатих и као „лутајућа муниција“), неизоставно иде и употреба високе технологије и вештачке интелигенције.
Рат као видео-игра
Кад не би били у свакодневној опасности по живот, „пилоти“ дронова на украјинском ратишту могли би многима заличити на пасиониране играче видео-игара. Само што они овде убијају праве људе, уместо имагинарних компјутерски генерисаних ликова. А и њих, у контраударима, такође убијају. И, за разлику од видео игара, овде нема „риспоновања“, што је у играчком жаргону термин за поновно „оживљавање“ лика који буде убијен у игри.
Наоружани џојстицима, екранима (код обичних), или 3Д наочарима (код дронова којима се управља из првог лица), они воде своје летелице до циљева, постајући тако једно од најмоћнијих оружја у рату. А у томе им у великој мери помаже вештачка интелигенција (АИ).
Примера ради, тренутно то функционише тако што „пилот“ дрона самоубице „закључа“ мету која је препозната, а онда АИ преузима праћење. Међутим, развијају се (а вероватно су и већ употребљене) напредне верзије које делују аутономно, захваљујући тзв. дубоком учењу, форми АИ која користи велике количине података да би идентификовала обрасце и на основу њих доносила одлуке. Такве верзије уз помоћ вештачке интелигенције саме идентификују мете, прате их и доносе одлуку о удару.
На нешто другачији начин функционишу ројеви дронова, којима пилотира један „пилот“, а њиихову координацију преузима вештачка интелигенција
Употреба вештачке интелигенције
Како наводи Центар за нову америчку безбедност, вештачка интелигенција у рату у Украјини користи се за анализу података и доношење одлука на ратишту.
„Кључна улога АИ је интеграција мета и препознавање објеката уз помоћ сателитских снимака. АИ се користи за геолоцирање и анализирање података из отворених извора, као што су садржаји на друштвеним мрежама, да би се идентификовале трупе, оружја, системи, јединице и њихови покрети. Неуралне мреже комбинују слике са терена, снимке са дронова и беспилотних летелица, као и сателитске снимке, како би дале бржу обавештајну анализу и обезбедиле стратешку и тактичку обавештајну предност“, наводи се у анализи те невладине организације.
Како АИ наставља да се развија, њена примена на тренутном украјинском и на будућим ратиштима донеће прецизније и адекватније одговоре о непријатељским снагама, покретима и акцијама, додаје се у анализи.
Уз употребу вештачке интелигенције и дронова, неизоставно је повезана и употреба модерних сателитских система, који такође користе за извиђање или навођење удара далекометним ракетама и ракетним системима.
Један од најмодернијих сателитских система је Старлинк, који је, могло би се рећи, и даље у експерименталној фази на светском нивоу. Старлинк интернет систем, компаније Спејс икс најбогатијег човека света Илона Маска, ради тако што преноси интернет преко више хиљада малих сателита те компаније, и кључан је за комуникацију међу јединицама, навођење дронова, корекцију артиљеријске ватре и слично.
Митраљезом из Првог светског рата против модерних дронова
Међутим, колико је нова технологија моћна и даје предност, толико може да буде, у суровим ратним условима, непоуздана, компликована и тешка за сервисирање. Ту на сцену ступа проверена и у рату доказана техника, која је једноставна за употребу, јефтина, а има је и пуно за масовну употребу и није раритет какав неки примери високе технологије могу бити. То је превасходно она техника која потиче из седамдесетих и осамдесетих година. Међутим, било је и неке која је изненадиле и најпасионираније познаваоце ратних дејстава у свету.
Тако смо имали прилике да видимо митраљез ПМ1910, који је изведен из чувеног „Максима“, постављен на приколицу пик-апа, као својеврсну ПВО за заштиту од дронова, а коришћени су и као класични митраљези у пешадијским јединицама. Иако је развијен пред Први светски рат, овакав митраљез се и на модерном терену показао добрим. У некадашњем СССР прављен је све до краја Другог светског рата, па их је преостао велики број, а будући да има водено хлађење цеви, из њега може да се рафално пуца веома дуго, а да се цев не прегреје, што се догађа модернијим, лакшим верзијама митраљеза.
Поред чувеног „Максима“, на украјинском ратишту виђени су и митраљези који потичу још из двадесетих и тридесетих година 20. века, као што су амерички М2 Браунинг или совјетски ДШК (Дегтјарјов-Шпагин).
На фотографијама које су освануле на друштвеним мрежама примећени су и аутомати који су широко коришћени током Другог светског рата – совјетска „папаша“ ППШ40 (пуљемјот Шпагина) какав је био у широкој употреби у јединицама Црвене армије током борбе против нацистичке Немачке, али и немачки МП-40 (код нас познат као „шмајсер“), симбол јединица Вермахта. Ту је и амерички „томпсон“, који је на просторе некадашњег Совјетског Савеза стигао још двадесетих година 20. века кроз „Ленд лиз“ програм.
Међу пушкама је и чувена „Мосин Наган“, позната и као „Московка“, брзометна репетирка која је настала још у време царске Русије, крајем 19. века.
Будући да ниједна од страна није успела да оствари ваздушну надмоћ, а оклопне јединице од почетка рата трпе велике губитке, један од кључних војних елемената постала је артиљерија. Како је у артиљерији често веома битна масовност, улогу су добила и нека оруђа која су приличнија музејима него савременом бојишту.
Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Трећи дио)
Тако се, на пример, користе америчке хаубице М-101, које је војска САД избацила из употребе још 1953. године, али су њихове гранате и даље делотворне. Слично је и са совјетском хаубицом Д-30, која је у употребу ушла још шездесетих година.
Међу оклопним возилима, користе се тенкови као што су Т-54, Т-55, Т-62, чији називи откривају и године када су развијени.
Примери употребе оваквог архаичног оружја су бројни и скоро их је немогуће све идентификовати.
Старо оружје постаје роботизовано
Међу можда најбољим примерима сајберпанк рата је употреба роботизованих оружја која су често направљена од веома старе ратне технике. Тако је могла да се види прерада старог тенка Т-55 у роботизовану експлозивну направу, која носи огромну количину експлозива и њиме се управља даљинским путем до непријатељског положаја, а онда се диже у ваздух. Такође, и стари авиони, као што је АН-2 „кукурузник“ (настао одмах после Другог светског рата, нама добро познат као летелица-двокрилац за прскање комараца), прерађивани у далекометне дронове напуњене експлозивом, које могу да прелете и више од 1.000 километара пре него што се обруше на свој циљ
Бројна „старомодна“ оружја послужила су и као „одговор“ на модерну технологију, па је тако настао и „корњача тенк“, познат и као „цар роштиљ“. Ради се о старим тенковима Т-62 или Т-70 који су добили неку врсту додатне заштите направљене од челичних плоча са бочних и горње стране, налик на корњачин оклоп.
Оваква заштита, иако знатно ограничава предности тенка попут покретљиве куполе, као и видно поље посаде, додатно штити од удара дронова, али и „збуњује“ АИ системе, који га, због измењене силуете, не препознају као оклопно возило.
Тај „корњача тенк“ наликује такође једном оружју из Првог светског рата, једином тенку који је Немачка користила у том сукобу, који је носио ознаку А7В.
„Велика количина не баш модерног оклопног оружја и даље треба да буде третирана као озбиљна претња, јер може и даље омогућити једној страни да озбиљно нанесе штету другој или да веже њене ресурсе у борби. Плодови модерне технологије, укључујући високопрецизно оружје, сателитске снимке и умрежене борбене операције су екстремно корисне, али нису гаранција да ће они који их користе аутоматски остварити надмоћ над непријатељем који има значајну предност у људству или велике количине оруђа из совјетске ере. Ако је нешто овај рат показао, то је да масовност и даље значи“, наводи Александер Хоробец из Међународног центра за одбрану и безбедност у тексту за „Јуропијан секјурити енд дифенс“.
Извор: НИН
